Колико често у последње време имамо наше тзв„историчари”, „академици” измишљених академија, „стручњаци” из разних области (најчешће далеко од праве историје) пишу књиге, снимају филмове и програме, покрећу дебате, где са невероватном опсесијом, са пеном на устима, причају нас о томе како су лоше и неисправно живели наши преци. Чини се да историја Русије у 20. веку за ове „слуге Клија“ није ништа друго до још једна ПР кампања, усмерена само на добијање новца за своје фантазије.
Ипак, 20. век је био можда и највишеиспуњен период за Русију. Револуција 1905. године, затим Октобарска револуција, која је направила коренит преокрет у целокупном историјском процесу. Монарха су заменили Совјети, власт је прешла у руке обичних људи. Данас се гласно води расправа о томе ко је имао користи од ове револуције, да ли је била неопходна и шта је донела више – користи или штете.
Однос савременика према личности је двосмисленпоследњи руски цар. Историчари су подељени у два супротстављена табора. С једне стране, наши савременици на њега стављају пуну одговорност за слом монархије и Русије. Николај ИИ је оптужен за све грехе: неспособност да контролише стање у држави, неспособност да разуме трендове и потребе тог времена и да спроведе оне промене у земљи које би могле спречити пораст напетости. . Односно, по овим популарним замислима можемо закључити да је у једном тешком, критичном тренутку у историји наше земље на престолу био неспособни цар, човек подложан реакционарним утицајима, слабовољан, рефлексиван.
Други историчари се, напротив, дивепоследњи монарх, величајући његове квалитете у врхунским терминима. Руски историчари А. Боханов и М. Горинов у својој књизи веома детаљно разматрају сва ова питања. Они наводе разна мишљења истраживача свих праваца.
И свакако најконтроверзнији током тог периодаСоцијализам, особа која изазива највише контроверзи и најпретеће вапаје новопечених „академика” је личност Јосифа Висарионовича Џугашвилија (Стаљина). Заиста, цела историја Русије, 20. век, изграђена је уз активно учешће овог човека. Управо је он „заузео земљу плугом и оставио је нуклеарном бомбом“, он је најдуже владао у овом историјском периоду, под њим и под његовим вођством је добијен Велики отаџбински рат.
Овај владар је оптужен за све:десетине милиона погубљених, геноцид, губитак живота услед индустријализације и колективизације, избијање рата. Један од тих митова, који жестоко подржавају противници Стаљина, јесте прича да је управо он довео Адолфа Хитлера на власт у Немачкој. Покушајмо мало да разумемо ово питање, јер овде није укључена само историја Русије, двадесетог века, већ и ток целе светске историје уопште.
Почнимо са малим питањем:„Знате ли тачно шта ће се догодити за 10 година?“ Или можете да формулишете питање мало другачије: „Ко може тачно да предвиди како ће се особа понашати за 5 година?“ Сто посто сам уверен да ниједан учесник „Битке видовњака” или аналитичар из најбољих светских институција неће моћи да вам да тачан одговор. И само једна особа, у читавој вековној историји човечанства, према „историчарима“, то је могла учинити - Јосиф Стаљин. Они, велики и моћни, предсказали су историју Русије, 20. век.
Био је то он, знајући сигурно да је у 39-40века, Адолф Хитлер би покренуо светски рат, организовао геноцид над Словенима и Јеврејима, повео армије против Совјетског Савеза и дозволио му (или га није спречио) да дође на власт у Немачкој 1933. Да ли верујете у такву магију? Можда бисмо на овом месту могли да станемо у раскринкавању мита о мистичном предвиђању Вође народа. Али можете додати неколико чињеница, иако ће историја Русије, 20. века, остати мало по страни, а откриће се само мала страница из историје Немачке 20. века.
Главна теза у одбрану ваше истинеСавремени „историчари” постулирају да би Стаљин дозволио да Комунистичка партија Немачке гласа заједно са Социјалдемократском партијом Немачке, они би освојили више од 50% гласова, а Хитлер не би дошао на власт.
Истовремено, наше „академике“ не занимају мишљењасами Немци, а ипак на градским изборима 1932. СПД није ни покушао да предложи свог кандидата! Зашто? Зашто и ова странка није ушла у савез са ККЕ, која је, према различитим изворима, имала од 13 до 15 одсто гласова? Напротив, чак је подржала једину особу која би могла да представља прави изазов за Хитлера – Хинденбурга, дозволивши му да добије 53% гласова. Управо је председник Хинденбург, још пре мартовских парламентарних избора у јануару 1933, дозволио Хитлеру да формира владу и постане шеф немачког националног фронта. Захваљујући томе, на изборима 1933. НСДАП (предвођен Хитлером) је добио 44% гласова, КПД - 12,3%, а СПД - 18,3%. Свако ко познаје аритметику и није упознат са причама наших „историчара“ рећи ће да је 31 мање од 44.
Не можете вратити време. Не можете променити прошлост. Али ни историју Русије, 20. век, не би требало да искривљују неке фигуре данас само да би се на њој прославиле.
