Стандардна структура цивилних учесникаправни однос је представљен на следећи начин: правна и физичка лица, као и држава. Представљена три главна елемента одређују појаву у правној науци појма „субјекти грађанског права“. Али назначене компоненте не одражавају целу суштину овог феномена и захтевају детаљно разматрање.
Детаљни предмети грађанског права
Строго говорећи, сви субјекти су подељени у две категорије: недржавни и сама држава. Недржавни учесници ове дисциплине укључују правна и физичка лица.
Ови последњи се појављују у индустријиосновни елемент. Приватноправна сфера односа не може постојати без њих. У посебној правној литератури постоји дефиниција „грађана“, која означава основни елемент предмета грађанског права. Међутим, чини се да је ово означавање основне компоненте погрешно, будући да у правне односе ступају и неграђани и то: страни држављани и лица без држављанства. Дакле, све ове три категорије у грађанским правним односима теоретски делују равноправно, имајући углавном једнак правни субјективитет.
Правни субјективитет појединаца произилази изтренутак њиховог рођења у потпуној сагласности са законодавством на снази у земљи. Њен крај се дешава од тренутка физичке смрти особе, уз низ изузетака које такође утврђује правно поље државе.
Недржавни субјекти грађанског праваукључује правна лица која потичу од физичких лица. Такви учесници у приватноправним односима настају само вољом потоњих и обдарени су правним лицем у зависности од циљева које су поставили појединци који су их створили. С тим у вези, постоје 2 опште врсте правних лица - некомерцијалне и комерцијалне. Управо та разлика између врста јасно показује какве циљеве следе: у првом су случају главни задаци они који формално нису подређени остваривању добити. У другом, све активности имају за циљ извлачење дивиденди од стварања и рада правног лица. Упркос тако различитим циљевима, обојицу одликује чињеница да се правни субјект правних лица појављује тек у тренутку њихове регистрације и нестаје тек у тренутку њиховог поништавања од стране државних органа. Поред тога, вреди запамтити да правни субјективитет појединаца теоретски није ограничен, а за правна лица је јасно назначен законским документима.
Поставља се питање да ли је могуће позивати се на тоовој групи општинских и државних предузећа? У овом случају, наведене субјекте грађанског права треба сматрати активним учесницима у грађанском промету који немају привилегије над другим субјектима.
Држава у сфери приватног права делује удвострука улога. Дакле, и субјекти и објекти грађанског права могу да га укључе у свој састав, мада уз одређена ограничења. Али као субјект, држава учествује у приватно-правним односима равноправно са осталим учесницима и по свом правном субјективитету изједначена је са појединцима. Активности се спроводе уз помоћ институције законског заступања (то су по правилу посебне уредбе и прописи). Али вреди напоменути да је држава преко својих законодавних тела та која поставља оквир за могуће понашање у сфери приватног права, а истовремено је дужна да се придржава ових ограничења на једнакој основи са другим лицима.
Предмети грађанског процесног права - њихов однос са учесницима у приватноправним односима
Најчешћа грешка је таставља се знак једнакости између субјеката материјалног и процесног дела приватноправне сфере. Ова одредба је неправедна, будући да поред већ описаних елемената приватноправних односа, број учесника у парничном поступку укључује и судска и извршна тела. Дакле, субјекти грађанског процесног права укључују субјекте грађанског права, као и агенције за спровођење закона у области приватних односа.
У вези са горе наведеним, вреди дати примедбу начињеница да у приватноправној сфери субјекти играју водећу улогу у успостављању метода и обима регулације. А предмети грађанског права у овом случају делују само као фактор који додатно открива суштину важећег закона.
