Moment impulsa pripada osnovnom,fundamentalni zakoni prirode. Ona je direktno povezana sa svojstvima simetrije prostora fizičkog sveta u kome svi živimo. Zbog zakona njegovog održanja, ugaoni moment određuje nama poznate fizičke zakone kretanja materijalnih tela u prostoru. Ova vrednost karakteriše količinu translacionog ili rotacionog kretanja.
Moment impulsa, takođe nazvan "kinetički",„ugaona” i „orbitalna”, je važna karakteristika koja zavisi od mase materijalnog tela, karakteristika njegove distribucije u odnosu na zamišljenu osu obrtanja i brzine kretanja. Ovde treba pojasniti da u mehanici rotacija ima šire tumačenje. Čak i pravolinijsko kretanje pored tačke koja proizvoljno leži u prostoru može se smatrati rotacionim, uzimajući je za zamišljenu osu.
Moment impulsa i zakoni njegovog održanja bili suformulisao Rene Dekart u odnosu na translatorno pokretni sistem materijalnih tačaka. Istina, nije spomenuo očuvanje rotacionog kretanja. Samo vek kasnije, Leonard Ojler, a potom još jedan švajcarski naučnik, fizičar i matematičar Danijel Bernuli, proučavajući rotaciju materijalnog sistema oko fiksne centralne ose, zaključili su da ovaj zakon važi i za ovu vrstu kretanja u prostoru.
Dalja istraživanja su u potpunosti potvrđenada u odsustvu spoljašnjeg uticaja zbir proizvoda mase svih tačaka na ukupnu brzinu sistema i rastojanje do centra rotacije ostaje nepromenjen. Nešto kasnije, od strane francuskog naučnika Patrika Darsija, ovi pojmovi su izraženi u vidu površina koje su za isti vremenski period izbacili radijus vektori elementarnih čestica. Ovo je omogućilo povezivanje ugaonog momenta materijalne tačke sa nekim poznatim postulatima nebeske mehanike i, posebno, sa najvažnijim predlogom Johanesa Keplera o kretanju planeta.
Moment impulsa krutog tela – trećidinamička varijabla na koju se primenjuju odredbe osnovnog zakona o očuvanju. Kaže da će bez obzira na prirodu i vrstu kretanja u odsustvu spoljašnjeg uticaja, ova vrednost u izolovanom materijalnom sistemu uvek ostati nepromenjena. Ovaj fizički indikator može da pretrpi bilo kakve promene samo ako postoji nenulti moment delujućih sila.
Iz ovog zakona takođe sledi da ako je M = 0,svaka promena rastojanja između tela (sistema materijalnih tačaka) i centralne ose rotacije svakako će izazvati povećanje ili smanjenje brzine njegovog okretanja oko centra. Na primer, gimnastičarka koja izvodi salto da bi napravila nekoliko okreta u vazduhu prvo kotrlja svoje telo u loptu. A balerine ili klizačice, rotirajući u pirueti, rašire ruke u stranu ako žele da uspore, i, obrnuto, pritiskaju ih uz telo kada pokušavaju da se okreću većom brzinom. Dakle, osnovni zakoni prirode se koriste u sportu i umetnosti.
