Многима је познат појам "грађански рат"дефиницију ових догађаја могу дати не само историчари, већ и очевици. Овакви крвави догађаји доносе пустош и хаос. Истовремено страдају стотине и хиљаде становника одређеног насеља.
Учесници сукоба
Грађански рат је дефиниција унутардржавног оружаног сукоба у којем:
- две или више група су се окупиле око неких конкретних идеја;
- нације које представљају мултинационалну земљу.
Најчешће свака од зараћених страна настојиу једном случају да утиче на политику владајућих кругова, у другом – да промени централну или регионалну власт. У последњем случају обично долази до раздвајања региона.
Како искуство показује, грађански рат у Русији(дефиниција коју сваки историчар може дати) један је од најнасилнијих видова оружаних сукоба. Не постоји само терор над представницима супротстављених страна, већ оно што је најстрашније – жртве међу цивилним становништвом.
Фактори који изазивају грађански рат
Специјалисти Светске банке у раним годинамановог миленијума састављен је такозвани Цоллиер-Хоеффлер модел. Предмет истраживања били су историјски интервали од пет година током 1960-1999. са грађанским ратовима. Противили су се истим периодима, али без свакојаких сукоба. Сврха статистике била је да се успостави природни однос између различитих фактора који изазивају грађански рат:
- За његово одржавање потребна су довољна финансијска средства. Често су извор њихових прихода друге државе.
- Редове милитаната углавном попуњавају слабо образовани млади људи. Дефиниција грађанског рата у овом случају је посебна. Много зависи од броја учесника.
- Надмоћ једне нације над другима повећава ризик. Када различите етничке групе не могу да нађу заједнички језик, осим верског фактора, грађански рат је мало вероватан.
- Директна зависност од рељефа и тешко доступних територија - у планинским или пустињским подручјима постоји велика вероватноћа грађанског рата.
Знаци грађанског рата
Сваки грађански рат је (дефиниција из уџбеника историје: оружана конфронтација великих размера између организованих група унутар државе) низ знакова:
- свака од страна укључених у сукоб има елементе војно-политичког типа контроле;
- војни сукоби који су почели да се развлаче годинама;
- учествују готово сви сегменти становништва и различите националности земље.
Понекад на територији захваћеној пламеномграђански рат, користећи ситуацију, друге државе уводе своје трупе. Партизански одреди се формирају иза непријатељских линија. Чињеница да се држава често представља као једна од зараћених страна уопште није неопходан критеријум, како тврди Ан Хиронака. Веома је тешко ухватити тренутак када се хулигански поступци грађана прерасту у прави грађански рат.
Шта кажу историчари
Мишљења политиколога у вези са дефиницијомконцепти „грађанског рата” били су подељени. Ако пођемо од тога колико људи гине током таквих сукоба, онда у неким случајевима њихов број прелази хиљаду, у другим - губици могу достићи стотине бораца сваке од зараћених страна.
Од 1816. до 1997. године забележено је 213 чињеницаизбијања грађанских ратова, током којих је за само годину дана страдало хиљаду људи. Скоро половина њих пада на 1944-1997. Од краја Другог светског рата до 2007. године у различитим деловима света било је 90 пучева разних врста. Грађански рат (дефиниција из историје) је акутна конфигурација друштвене борбе становништва унутар државе.
Критеријуми за оружане сукобе
Упркос овако тужној статистици, нигдеЖеневске конвенције не задовољавају појашњење шта значи „грађански рат“. Уместо тога, они предлажу критеријуме који карактеришу оружани сукоб који нема међународну конотацију. Има их само четири:
- Границе контролисаних територија, тј. заробљене од супротстављених страна мењају с времена на време.
- У ствари, пуноправна грађанска власт би требало да се прошири на одређени део земље.
- Антивладине групе су делимично препознате као зараћене стране.
- Владине трупе су принуђене да се боре са побуњеницима, који су добро организовани.
Сваки грађански рат доноси много бола. Људи дају своју дефиницију појма, указујући на нерад власти.
Најпознатији грађански ратови од времена Спарте до 1867. године
Историја грађанских ратова, како кажу, сеже у давну давнину:
- Као пример, познатиустанак робова, класе понижених и увређених, коју је предводио гладијатор Спартак између 71. и 73. пре Христа. Био је то масовни грађански рат. У то време такви догађаји нису ни дефинисани.
- После смрти енглеског монарха Хенрија, скоро девет година, почев од 1135. године, трајала је борба у англо-норманској држави разних група за упражњени престо.
- На северноамеричком континенту 1861-1865 избио је грађански рат између северних и јужних држава, чиме је окончан срамни робовласнички систем.
- Године 1863-1867 у Јапану су подигле устанак хришћанских самураја и сељака који више нису могли да издрже тешку економску ситуацију, као и верско угњетавање.
Октобарска револуција и друге битке
Грађански рат 1918-1922, који је беснео у огромном Руском царству после Октобарске револуције 1917, заувек је утиснут у историју. Штавише, нова радничко-сељачка власт морала је да се бори не само са белогардејцима, већ и са досадним интервенционистима – трупама Антанте и царског Јапана на Далеком истоку. Грађански рат је (укратко дефинисано: борбе између класа) хаос на читавој побуњеничкој територији.
1936-1939 водиле су се жестоке борбе.акције између шпанских републиканаца и присталица генерала Франка. Првом од њих незванично је помагао Совјетски Савез, а другом нацистичка Немачка.
Није тешко уочити да су сви описани грађански ратови последња два века трајали 3-4 године.
Руски грађански рат
Посебну пажњу треба посветити грађанскимрата који је почео 1918. убрзо након свргавања Привремене владе у Русији. Догађаји из периода 1917-1922 не само да су радикално променили лице вишенационалне државе, већ су додатно утицали на ток светске историје.
Фебруарска револуција 1917. није успела да се решинагомилани проблеми и противречности у политичкој и друштвеној сфери, као и национална и етичка питања. У крвавој борби су се удружила два идеолошки подељена покрета: браниоци младе земље Совјета – Црвена армија (или „црвени“) и присталице старог режима – белогардејци (или „бели“).
Бољшевици су успели да се одрже на власти захваљујући својимкохезија око партијских лидера и организације. Али победа над непријатељем би била немогућа без подршке комунистичке идеје од стране маса. Снажан талас ентузијазма радничке класе и сељаштва допринео је убрзаном развоју свих грана народне привреде. Стаљин је довео економију у рушевине. У ствари, почео је од нуле. Али под његовим вођством, земља пролетаријата која се појавила на географској карти трансформисана је до непрепознатљивости.
Морао сам проћи кроз репресију и штрајк глађу 1932-1933године, жртвујући милионе грађана, зарад бољег живота будућих генерација. Али ово је, како кажу, сасвим друга прича која захтева пажљиво проучавање како би се све тачке икада разјасниле. У сваком случају, грађански рат изазива панику. Дефиниција овог концепта може бити врло кратка – ужас и бол!
