Савремена наука верује да собне биљкеа животиње потицале од својих дивљих предака, о чему сведоче значајне сличности дивљих и домаћих створења. Око 13 хиљада година пре нове ере. започео је процес припитомљавања дивљих животиња и, сходно томе, припитомљавање многих биљака, што се данас назива неолитска револуција. Тешко је замислити да су се први процеси припитомљавања одвијали према унапред утврђеном плану са предвиђеном наменом. У овом случају вештачка селекција још није играла важну улогу, људи су узимали из природе све што им је она милостиво пружала. Спонтани одабир и искуство акумулирано од претходних генерација помогли су у гајењу биљака, јер су и у неолитској ери постигнути одређени успеси у узгоју усева.
Треба разумети да организми исте врсте,на пример, пси потичу од једног претка, али природна и вештачка селекција помогла је постизању савремене разноликости раса. Процес припитомљавања оставио је значајан печат на сву живу природу, јер разноликост раса и сорти даје за право да говори о способности човечанства да радикално утиче на природу.
Разноврсне селекције и њихове могућности
Можемо рећи да је вештачка селекцијависоко селективни приступ даљем размножавању биљака, животиња и било којих других организама. На њеној основи су изведена правила модерне селекције. Вештачка селекција има неколико врста: несвесно (одабиру се најбољи примерци једне врсте, али без очигледног разлога и одређене намене), методично (нове сорте и расе се стварају у складу са унапред развијеним планом). Наравно, методички одабир је много бржи од несвесног одабира, заснован је на доктрини о променљивости и наследности особина.
Доктрина вештачке селекције заснива се напринцип да живи организми, изложени животној средини, стичу особине корисне не за себе, већ за људе. Закони наследности кажу да ће задржавање услова који су проузроковали промене у првим генерацијама, промењене карактеристике бити сачуване и консолидоване. Способност прилагођавања и преношења одговарајућих особина на наредне генерације посебно је добра јер сада нема потребе за стварањем посебних животних услова за биљке и животиње, али их можете прилагодити својим.
Избор - да ли је заиста потребан
Не би требало да мислите да је човек све створио у потпуности.вештачки, само из генерације у генерацију, људи су приметили и најсуптилнија својства код одређених раса и на њиховој основи су допринели развоју одређених квалитета. На крају крајева, колико год се трудили, немогуће је научити слона да лови на минкове; вештачка селекција је једноставно помогла да се идентификују и утврде функције које су најпогодније за различите живе организме. На пример, постоје пси чувари, пси, борбени пси, па чак и пси у крилу који служе једноставно за украс.
У много чему се вештачка селекција разликује одприродни једини фактор утицаја. У првом случају, овај фактор је особа и његова корист, ау другом - борба за егзистенцију. У оба случаја акумулација промена се дешава постепено, понекад су потребне деценије. Вештачка селекција може се вршити како по фенотипу, односно спољашњим знаковима, тако и по генотипу, односно способности преношења одређене особине на следеће генерације. У данашње време се успешно користе обе врсте селекције, а модерни узгајивачи покушавају да најбоље комбинују пружене могућности за добијање нових корисних својстава.
Вештачка селекција је сасвим природнарезултат развоја особе која у складу са својим потребама не може да чека резултате еволуције природе, већ је принуђена да живи свет прилагоди својим потребама. Иначе, човечанство у оном облику у коме јесте једноставно није могло постојати, предајући се милости природе.
