Живи свет је богат и разноврстан.Као што знате, подељен је на четири царства: Бактерије, Биљке, Животиње и Гљиве. Једноставно постоје велике празнине између ових група. Али између њих постоји нешто заједничко, на пример, у сваком краљевству постоје сапрофити и паразити. Погледајмо изблиза све ово.
Одвајање живих бића према врсти хране
Да би осигурао своје постојање, сваки живи организам треба одређене супстанце или енергију споља. Процес конзумирања ових ресурса назива се исхрана.
Према начину исхране, сви живи организми су подељени у две врсте:
- аутотрофи;
- хетеротрофи.
Аутотрофи су организми способни за независнокако би од неорганских произвеле потребне органске супстанце. Ту спада већина биљака које се хране угљен-диоксидом и водом користећи сунчеву енергију.
Хетеротрофи су бића којима је потребно готовоорганске супстанце. Ово је огромна група живих организама, у оквиру којих постоји много више класификација. Хетеротрофи се деле на биотрофе и сапротрофе. Први се хране живим организмима: животињама или биљкама. Такође укључују паразите који су се прилагодили таквом животу када им је домаћин и храна и дом.
Сапротрофи храну добијају од мртвихстворења или њихови измет (укључујући измет). У ову групу спадају бактерије, биљке, гљиве (сапрофити), па чак и животиње (сапрофаги). Они су, пак, такође подељени у различите подгрупе: детритофаги (храњење детритусом), некрофаги (трошење животињских лешева), копрофаги (храњење фецесом) и други.
Дефиниција
Сама реч је позајмљена из другог језика, тачније,то је комбинација две грчке речи: сапрос - „трули“ и пхитон - „биљка“. У биологији, сапрофити су гљиве, биљке и бактерије које конзумирају мртва ткива животиња и биљака као храну, као и производи које луче они који су у процесу живота. Распрострањени су свуда - у води, земљи, ваздуху, као и у организмима живих бића.
Најчешће су сапрофити појединци који не изазивајунаштети свом господару. Човек не зна ни колико различитих микроорганизама је стално на његовој кожи и у телу, а да притом не изазива ниједну болест. Међутим, под утицајем негативних фактора (смањени имунитет, прекомерно повећање броја микроба), све се може променити, а сапрофити могу изазвати заразну болест.
Живи свет
Сапрофити заузимају важно место у циклусусупстанце у природи, раздвајање сложених органских супстанци на једноставне, чишћење света од труљења животињских остатака. Ко припада овој групи вредних радника? Сапрофити су прилично раширени у свету. Примери за то могу се наћи у сваком краљевству. Има их у изобиљу међу бактеријама (једноћелијске протозое), међу гљивицама (од плесни до гљивица које људи једу), међу биљкама (од алги до цветних биљака попут орхидеја).
Сапрофити се такође налазе међу животињама(навешћемо и примере за њих). Међутим, тада би било исправније назвати их сапротрофима или сапрофазима. У животињском царству сапрофити укључују неке инсекте (балеге, козхееди, ларве мува и других инсеката), глисте, многе ракове (раци, доњи амфиподи). Међу великим представницима животињског света су птице (вране, лешинари, лешинари), неке рибе и разне животиње (хијене, медведи и сви који морају да једу стрвину).
Сапрофитне бактерије
Бактерије су тако мали организми којимогу се гледати само најјачим микроскопима, увећавајући стотине пута. И премда у обичном животу човеку није дато да их види, човек мора свакодневно да се суочава са резултатима својих активности. Дакле, захваљујући њима могуће је постојање ферментисаних млечних производа и вина. И док неке бактерије узрокују заразне болести, друге су од велике користи за људе.
Међу њима су, на пример, некиЕсцхерицхиа цоли и бифидобактерије које живе у људском дигестивном тракту. Помажу телу да асимилише хранљиве састојке и бори се против патогене флоре.
Сапрофитне биљке
Иако биљке припадају аутотрофима (тј.они сами стварају храну за себе уз помоћ сунчеве светлости), то многима од њих не смета да буду истовремено и донекле сапрофити. Да би постојали, требају им додатне органске материје из тла.
Међу биљкама сапрофити су ананас, орхидеја, бегоније и неки кактуси, као и многе маховине, папрати и алге.
Сапрофитне печурке
Печурке су најстарији становници Земље, њихова историјаје стара најмање милијарду година. Они су толико необични да биолози дуго времена нису могли да одлуче о њиховој класификацији и нису знали којем краљевству припадају. Заиста, гљиве имају особине карактеристичне и за животиње и за биљке. Као резултат, били су одвојени у посебно царство.
Печурке живе једно или вишећелијскихетеротрофни организми чије ћелије имају језгро (еукариоти). Све печурке се хране упијањем готових органских супстанци из околине, прелиминарним ослобађањем посебних растварајућих ензима, односно варење се дешава ван тела.
По начину храњења, печурке су подељене на три широкегрупе: паразити, сапрофити и симбиоти. Ова подела је својствена и другим краљевствима. Паразити су се навикли на живот других живих организама (или чак и изнутра), хранећи се њима у потпуности. Међу јестивим печуркама, паразит је свима нама познат медљива гљива.
Печурке-симбионти, иако живе о трошку другихорганизама, али истовремено им користи и ослобађањем потребних минерала и рециклирањем отпада. Међу њима су вргање, вргање, путер, камелина, вргањ, замајац и многи други.
Печурке које се хране органским материјамазаостале од мртвих животиња и биљака или њихових излучевина називају се сапрофити. Примери гљива које су нам познате: смрчке, редови, шампињони, кабанице. Такође, ова категорија укључује огроман број плесни које заразе храну.
Да би себи обезбедиле потребну исхрану што је више могуће, све ове печурке имају одговарајућу структуру - дуге и моћне мицелије, потпуно уроњене у јестиву подлогу за њих.
Сапрофитне гриње
Ови мали организми су наши стални суседи,живећи у кућној прашини. У великим количинама се налазе управо у нашем кревету - у јастуцима, душецима и ћебадима. Сами по себи нису способни да нанесу штету, јер не уједају особу и не преносе никакве инфекције. Међутим, њихови отпадни производи могу бити опасни за људе са алергијама.
Сапрофити и паразити су способни за кратковременски период да у потпуности обнови своје становништво, па не бисте требали јурити начине који обећавају потпуно одлагање истих. Подложно основним хигијенским поступцима (прање одеће, благовремена замена душека и јастука, мокро чишћење собе), број штетних сапрофитских гриња може се одржати на релативно безбедном нивоу за здравље.
Закључак
Као што смо сазнали, сапрофити су организмиподржавајући њихово постојање употребом мртвог органског материјала. Већина њих је безопасна, многа су корисна, а само неколико је опасно. Било како било, њихово постојање у природи је једноставно неопходно, они су ти који обезбеђују циркулацију супстанци и енергије, без којих би живот стао.
