Блиска сарадња између земаља утичекултуре, традиције па чак и речника појединих народа. Дакле, на руском језику недавно се појавило много речи страног порекла, значење многих од њих је обичном човеку неразумљиво. Недавне реформе у образовном систему довеле су до забуне око диплома и квалификација дипломаца. Због тога су многи апликанти и њихови родитељи заинтересовани шта је дипломирани, специјалиста и мастер и по чему се разликују.
Такав систем нам је дошао из Европе, и тоолакшава нашим дипломцима да нађу посао у иностранству. На америчким и европским универзитетима знају само шта су дипломирани и магистар, тамо нема специјалиста, али код нас се сматрају нечим између првог и другог степена. Приступање Болоњској конвенцији подразумева промену досадашњих образовних стандарда и прелазак на образовни систем развијених земаља.
Након четири године студија, студент добија дипломудиплому, што говори о његовом пуном образовању на високошколској установи са трећим или четвртим степеном акредитације. Са таквим документом већ можете отићи и лако се запослити, друга ствар је што послодавци нерадо запошљавају такве стручњаке, а цео проблем лежи у неразумевању нивоа квалификација. Многи људи изједначавају диплому са млађим специјалистом, упоређују је са добијањем непотпуног високог образовања, али то није тако.
Која је разлика између првоступника и специјалисте?Да, само чињеницом да када студенти добију другу диплому, разматра се више предмета, неки од њих се детаљније проучавају. Разлике почињу од 3. године, па ако желите да пређете са дипломе на специјалистицу, мораћете да отплатите свој академски дуг који се састоји од до сада неистражених дисциплина. Специјалистичка диплома претпоставља могућност да будете на руководећим позицијама, али са дипломом првоступника можете добити уобичајену позицију рачуновође, инжењера, трговца, менаџера, адвоката итд.
Шта је диплома више-мање јасно, алимноги апликанти не разумеју како се специјалиста разликује од мастера. У првом случају треба да се учи 5 година, а у другом 6 година, па да ли има смисла губити време и дуже остати на факултету? О томе свако треба да одлучи за себе, али не треба покушавати да магистрирате само зато што је то престижно. У обуци за специјалисте, главни акценат је на практичној примени стеченог знања, односно такви студенти ће се показати као одлични професионалци у одређеној индустрији. Али мајстори се углавном баве научним активностима, тако да су обучени као будући научници.
Треба имати на уму да не у свим земљамапостоји јединствен концепт шта је нежења. Ако у нашој земљи иу већини европских земаља овај концепт означава младе људе који су завршили 4 курса универзитета и стекли пуно високо образовање, онда се у Француској тако зову кандидати. Односно, у овој земљи, матуранти средњих школа који су добили сертификат називају се првоступницима. Није све тако једноставно у Сједињеним Државама. Наравно, они знају шта је дипломирани, јер студирају по болоњском систему, али дипломирани добија квалификацију са спецификацијом, на пример, дипломирани математичар, дипломирани правник, дипломирани филозоф итд.
