Kirgistan je mala centralna Azijadržava o kojoj znamo vrlo malo. Koliko danas ima stanovnika Kirgistana? Koje etničke grupe žive na njenoj teritoriji? Ova pitanja su pokrivena u našem članku.
Stanovništvo Kirgistana i dinamika njegovog rasta
Kirgistan (ili Kirgistan) je mala država u srcu Azije, stisnuta između Kine i Kazahstana. Demografski, kulturno i etnički, ova zemlja je neobična i zanimljiva.
Koliko ljudi danas živi u Kirgistanu? A kakva je njena etnička struktura? Hajde da pokušamo da odgovorimo na ova pitanja.
Koliko ljudi živi u Kirgistanu?Broj stanovnika ove zemlje početkom 2015. dostigao je 5,9 miliona. Neverovatna karakteristika Kirgistana je da većina stanovništva ovde još uvek živi u ruralnim područjima (preko 60%). Dakle, procesi urbanizacije koji vladaju u čitavom savremenom svetu ni na koji način ne mogu potčiniti malu centralnoazijsku državu.
U Kirgistanu postoji samo 51 grad. Ali nijedan od njih nije milionski grad. Najveći od njih su Biškek (glavni grad države), Oš, Džalal-Abad, Karakol i Tokmok.
Treba napomenuti da je u glavnom gradu zemlje, Biškeku,Prema demografima, živi polovina celokupnog urbanog stanovništva Kirgistana. Prema različitim procenama, u ovom gradu živi od 600 do 900 hiljada ljudi. Ovakav brojčano bežanje objašnjava se netačnom registracijom građana, što je karakteristično za savremenu Republiku Kirgistan.
Broj stanovništva Kirgistana u posledpola veka se više nego udvostručio i nastavlja da raste. Tokom prošle godine, ukupan porast stanovništva zemlje iznosio je oko 250 hiljada ljudi. Glavni razlog za to bio je visok natalitet.
Najnaseljeniji u Kirgistanu su regioni Oš i Jalal-Abad.
Etnički sastav stanovništva republike
Stanovništvo Kirgistana je prilično složenoetnička struktura. Treba napomenuti da do 1985. Kirgizi nisu bili dominantna etnička grupa u ovoj republici. Stvar je u tome što su u vreme SSSR-a u njegove granice bile uključene teritorije na kojima su istorijski živeli drugi narodi (pre svega Uzbeci i Rusi). Do sredine dvadesetog veka, Kirgizi su činili samo 40% ukupnog stanovništva republike.
Međutim, vremenom je broj Kirgiza počeo naglo da se povećava. U periodu od 1959. do 2009. godine njihov ukupan broj u zemlji porastao je 2,5 puta.
Danas je deset najvećih naroda Kirgistana (po broju) sledeći:
- Kirgizi, 71%.
- Uzbeci, 14%.
- Rusi, 7,8%.
- Dungani, 1,1%.
- Ujguri, 0,9%.
- Tadžici, 0,8%.
- Turci, 0,7%.
- Kazahstanci, 0,6%.
- Tatari, 0,6%.
- Ukrajinci, 0,4%.
Treba napomenuti da su Kirgizi u etničkojstrukture preovlađuju u svim regionima, kao iu glavnom gradu države, gde njihovo učešće iznosi oko 70 odsto. Uzbeci u Kirgistanu žive prilično kompaktno, koncentrišući se u dva grada - Oš i Uzgen.
Međuetnički sukobi
Međuetnički odnosi unutar republike mogu bitiopisati kao napeto i nestabilno. Odlikuje ih prilično veliki potencijal za sukobe, koji se s vremena na vreme manifestuje uličnim nemirima i sukobima između različitih etničkih grupa.
Tako su najveći sukobi na etničkoj osnovi u zemlji nastali 1990. godine (tzv. masakr u Ošu) i 2010. godine.
Međuetničke sukobe u Kirgistanu, po pravilu, izaziva više faktora. Међу њима:
- nedostatak zemljišnih resursa (na primer, zemljište je postalo osnovni uzrok sukoba u Ošu 1990. godine, koji je odneo najmanje 1200 života);
- duboka ekonomska kriza i ogromna nezaposlenost;
- nedovoljno prisustvo nacionalnih manjina u državnom aparatu upravljanja zemljom.
Migracioni procesi u Kirgistanu
Stanovništvo Kirgistana aktivno migrira iz sela ugradovi u kojima postoji bar neka šansa da se nađe posao. Najčešće su to mladi ljudi koji nisu uspeli da steknu dovoljno obrazovanje. Ali dobijanje posla u velikom gradu im je često veoma teško. Kao rezultat toga, nezaposlenost i kriminal su u porastu. Aktivne migracije Kirgiza iz ruralnih područja u gradove (uglavnom u Biškek) počele su početkom 90-ih i traju do danas.
Pored toga, mnogi stanovnici Kirgistana putuju i u inostranstvo. Glavna meta emigranata u ovom slučaju je Moskva, kao i drugi veliki ruski gradovi.
Vredi pomenuti još jednu posledicu raspada SSSR-a za ovu državu. Početkom 90-ih, neautohtoni građani, posebno Rusi i Ukrajinci, počeli su masovno da napuštaju Kirgistan.
Ruska dijaspora u Kirgistanu
Kirgistan ima prilično moćnu rusku dijasporu. Čak i pored toga što se u odnosu na 1989. godinu broj Rusa u ovoj zemlji smanjio tri puta.
Rusko stanovništvo u Kirgistanu koncentrisano je uglavnom u regionima Chui i Issyk-Kul, kao iu Biškeku. Ali u regionu Oša, gde dominiraju Uzbeci, Rusi uopšte nisu zaživeli.
Na ovaj ili onaj način, u Kirgistanu nema diskriminacije Rusa. Ruski jezik se slobodno koristi u školama i na univerzitetima u Kirgistanu, a u Biškeku postoji čak i Rusko dramsko pozorište.
У закључку
Kirgistan je mala državau Centralnoj Aziji, koja ima 5,9 miliona ljudi. Stanovništvo Kirgistana karakteriše prilično složena etnička struktura. To se, pak, manifestuje u akutnim međuetničkim sukobima koji periodično izbijaju u ovoj zemlji.
