Током хладног рата супротстављенистране су међусобно претиле углавном ракетама са нуклеарним оружјем. Међутим, лидери земаља које су предводиле супротстављене блокове и поседовале најмоћније арсенале смртоносног наоружања, наиме СССР и САД, схватили су да је могући успех у случају преласка рата из „хладне“ у „врућу“ фазу могућ само ако је већина ракете ће бити откривене и пресретнуте на време, а фактор изненађења ће бити изравнан. Тако се појавио концепт „раног откривања“.
Радови су изведени на обе стране, били су у потпуноститајна. Сам ниво спремности земље за одбијање нуклеарног напада био је државна тајна ни мање, а можда чак и више од броја бојних глава и њихових доставних возила.
У СССР-у развој система за откривањеЛансирање балистичких пројектила извео је специјални Научно-истраживачки институт ДАР, на челу са генералним дизајнером Ф.А. Кузмински од 1960.
При пројектовању система, узнемирујући сигнал одбијен од јоносфере и генерисан у тренутку лансирања и генерисан од млазнице перја коришћен је као главни фактор у откривању непријатељских пројектила.
До 1970. експериментални радар „Дуга“, наиме такавпројекат је добио име, практично је био спреман и тестиран на совјетским ракетама, чија су планирана лансирања изведена са космодрома Бајконур, бродова Тихоокеанске флоте и копнених бацача на Далеком истоку. Радарска станица је показала добре перформансе у условима ниског нивоа јоносферских сметњи. Влада је одлучила да изгради моћни радар „Дуга“ у Николајевској области. Локација није изабрана случајно, ова станица је могла да контролише простор преко целог Црног мора, Турске, Израела и значајног дела Европе у радијусу од 3000 километара. Како би се у том тренутку могла одвијати даља спољнополитичка ситуација, могло се само нагађати.
Надзорни радар „Дуга“ стајао је у борбидужност на дан 54. годишњице Октобарске револуције. Упркос ситуацији крајње тајности, било је тешко у потпуности елиминисати цурење информација, станица за праћење је била огромна, висина антене достигла је 135 метара, а дужина стотине метара. Поред тога, радарска станица „Дуга“ створила је ваздушно ометање у облику импулса налик куцању, за шта је, готово одмах, добила надимак „руски детлић“ међу војним земљама НАТО-а укљученим у електронске обавештајне податке. Међутим, неко знање о потенцијалном противнику могло би бити од помоћи. Обуздао је прекомерну ароганцију и ратоборност и охладио усијане главе у Пентагону, узбуђени преовлађујућом превагом у броју нуклеарних наелектрисања, као и присуством крстарећих ракета Томахавк са равном путањом, које је било тешко открити конвенционалним радарима.
Стога је радар „Дуга“ био врло енергетски интензиванследећа два његова узорка постављена су у близини електрана. После несреће у Чернобиљу, један од њих је из очигледних разлога морао бити затворен. Ниска стабилност примљеног сигнала са високим нивоом јоносферских сметњи подстакла је напуштање рада друга два. Замењени су новом генерацијом система раног откривања.
