Ако имате жељу да знате шта је тосиндикати са законодавне тачке гледишта, тада се морате првенствено позвати на Грађански законик Руске Федерације. Његов први део (чл. 129) каже да су удружења или синдикати непрофитне организације засноване на обавезном или добровољном чланству. Они су створени да заштите различите врсте интереса, да би постигли циљеве који нису у супротности са законодавством. Истовремено, циљеви удружења или синдиката не могу тежити стварању профита.
Шта су савези за оне који се придруже? Готово увек чланови организације морају извршити било које радње дефинисане статутом овог удружења (учествовати у стварању имовине, упознати се са рачуноводственом и другом врстом документације, платити таксе). Али истовремено нису одговорни за његове поступке својом имовином. Иако закон (или иста повеља) може предвидети такву одговорност. Синдикат сам за своје обавезе одговара свом имовином.
Поред Грађанског законика Руске Федерације, који детаљно описује шта су синдикати,које се њихове функције, редослед њиховог формирања и функционисања огледају у разним нормативним актима. На пример, у закону „О непрофитним организацијама“ (бр. 7-ФЗ, усвојен 1996. године (12. јануара)), у законодавном акту који регулише регистрацију правних лица (ФЗ бр. 129, издатом 2001. године (8. августа)). Постоји и низ индустријских докумената према којима се стварају потрошачки, добротворни и јавни синдикати (удружења).
На пример, Савез руских падобранаца представљаје професионално удружење војног особља, ветерана, инвалида који су служили или су у служби у ваздухопловним трупама, маринцима, специјалним снагама, као и онима који су страдали у локалним сукобима, катастрофама које је створио човек итд. Организација је регистрована 2003. године. Његови оснивачи су били бројни фондације и сверуске и међурегионалне организације („Савез падобранаца“, „Савез хероја Руске Федерације“, организација инвалида „Чернобиљ“, организација маринаца „Тајфун итд.).
И код нас је Унија добро познатауметника и Савеза архитеката Русије. Ово последње јача контакте са архитектама других земаља, помаже у очувању градитељског наслеђа, проучава историју и развој архитектонске индустрије, штити друштво од непрофесионалаца у области урбаног планирања итд. специјалности од три године, као и учешће у друштвеним и другим активностима.
Поред домаћих удружења,постоје међународне уније чије су активности већином регулисане посебним документима. На пример, 1999. године (26. фебруара) потписан је споразум о Царинској унији (и јединственом економском простору). Према овом документу, Русија, Казахстан, Република Белорусија, Таџикистан и Киргистан требало је да створе ефикасно унутрашње тржиште роба, радне снаге, услуге и капитал, обједињене енергетске и транспортне системе и да воде координирану царинску, трговинску, пореску, монетарну и друге политике. Принципи недискриминације, корисних односа, једнакости, одговорности за обавезе - то је оно што су савези на овом нивоу. То би требало да понесу земљама које су део њих.
