Економска активност било ког предузећаукључује неколико компонената. Финансијска политика је један од њених саставних елемената. Изражава се у укупности активности које обавља власник, радни колектив, управа (у складу са обликом власништва и врстом посла). Ове активности представљају инструменте финансијске политике. Спроводи се ради проналажења и примене средстава за решавање главних задатака и спровођење главних циљева.
Скуп активности садржи развојконцепти, научно утемељени и усмерени на формирање активности, успостављање кључних области за коришћење средстава. Текуће финансијске потребе утичу на трајање ових активности. Од невелике важности је проучавање потражње за услугама и производима, процена различитих (материјалних, интелектуалних, радних, информатичких) ресурса организације и предвиђање резултата учинка. Дакле, предузеће може да спроводи средњорочну, дугорочну и краткорочну финансијску политику.
Упутства за коришћење средстава утврђују се саузимајући у обзир постављене циљеве, развијени концепт, положај организације на тржишту. Краткорочна финансијска политика доприноси најкомплетнијој и најефикаснијој примени и повећању финансијског потенцијала. Она одражава сврсисходну употребу средстава којима се решавају тактички и стратешки задаци дефинисани повељом (конститутивни документи) организације.
Краткорочна финансијска политика омогућаваза јачање позиције на тржишту услуга (производа), постизање оптималног обима продаје, профитабилности и добити, одржавање солвентности и ликвидности биланса.
У прилично суровом окружењу високог нивоаинфлација, нестабилност економског окружења, криза неплаћања, многе организације су принуђене да предузимају мере усмерене на опстанак. Краткорочна финансијска политика доприноси решавању тренутних проблема, али истовремено формира одређене контрадикције између фискалних интереса владе и организација. Такође се примећују контрадикције између профитабилности производње и трошкова спољног задуживања, приноса на берзи и сопственог капитала и других.
Треба напоменути свестраност садржаја финансијске политике. Састоји се од неколико главних веза. Међу њима треба истаћи:
1. Развој прихватљивог концепта регулације новчаних токова организације, који ће пружити заштиту од комерцијалног ризика и високу профитабилност.
2Утврђивање главних праваца коришћења финансијских средстава за наредни период. Ово узима у обзир могућност развоја производних и трговинских активности, као и макроекономско окружење (дисконтна стопа, опорезивање, стопе амортизације итд.).
3Спровођење практичних активности које су усмерене на постизање предвиђених циљева. То укључује, посебно, финансијску контролу и анализу, процену стварних инвестиционих пројеката и финансијске имовине, избор начина финансирања организације и друге.
Комбинација ове три главне компонентечини садржај активности у вези са формирањем и коришћењем новчаних средстава. Развој ефикасног система финансијске регулације повезан је са појавом проблема повезаних са усклађивањем развоја интереса организације, доступношћу оптималне количине финансијских средстава, као и одржавањем солвентности на високом нивоу.
