Најчешћа таига биљка

Шуме играју огромну улогу у људском животу.Недавно се њихов број на Земљи смањио за скоро половину. Човек сече дрвеће за своје потребе, не обраћајући пажњу на то да уништава шуму и све њене становнике.

Највеће шумско подручје на нашој планети иНајбогатији извор кисеоника је тајга. Простире се јужно од тундре на великом подручју Сибира и Далеког истока и простире се на готово читавој северној хемисфери. Таига се налази у Финској и Канади. Заузима више од трећине свих шума на планети.

Некима тајга може изгледати монотоно -неко четинарско дрвеће, повремено и брезе. На огромном подручју можда нећете наћи станове и путеве. Само дрвеће и мочваре. Понекад ова шума изгледа суморно и мрачно, јер четинарско дрвеће које се шири заклања светлост. Стога, у доњем слоју, готово ништа не расте, осим маховине и лишајева.

Биљке тајге нису много разноврсне.У јужном делу зоне преживеле су многе реликтне врсте, али неке од њих су на ивици изумирања због људске кривице. Да би их сачували, створени су резерват природе Кедроваиа Пиад на обали Амурског залива и Резерват природе Уссурииски.

Природа тајга шума у ​​јужном Сибиру је необична иЛепа. Подсећају донекле на џунглу због чињенице да су биљке тајге смештене на неколико нивоа. У тајги има чак и винове лозе. Ово је актинидија. Такође се назива тајга грожђе, и то је реликтна биљка. Овде се налази и лимунска трава која има врло јак необичан укус и користи се у медицини. Још једна биљка која се сматра најбољим исцелитељем многих болести широм света такође је насељена у овој зони - ово је гинсенг. Животиње су такође очуване на територији резервата. То су амурски леопард, усурски тигар, мандаринска патка, амурска змија и многи други.

Тла тајге нису врло богата хумусом и често су надубоко смрзнуто. Зима у овим крајевима траје веома дуго, а само четинари, углавном кедар, јела и смрека, могу преживети, на тлу расту маховине и лишајеви који често формирају густи тепих. У тајги готово да нема подраста. Има пуно падавина које испирају хранљиве материје из горњег слоја. Ова тла се због своје светле боје називају и подзоличким.

Сибирска тајга снабдева око 90% свих резервичетинара шума. По површини надмашује чак и тропске шуме. На њеној територији има много мочвара и разних река и језера. Биљке тајге хране становнике севера. Богат је бобицама и јестивим печуркама, има много малих и великих животиња, а реке и језера су богата рибом.

Елк, јелен, вукови, даброви, медведи и вукови најчешћи су становници тајге. Такође постоје многе животиње крзнене (минк, сабле, куна, хермелин), које су истребљене због драгоценог крзна.

Највреднија биљка пронађена само утајга, - сибирски кедар. Намештај, оловке и музички инструменти израђени су од његовог дрвета, ораси и сок се користе у медицини, такође је корисно уље кедра. Остале уобичајене биљке у тајги су бор, ариш и јела. Човек их користи и у народној медицини.

Ако човек настави неконтролисано да сече шуму, онда ускоро неће остати места која целу планету обогаћују кисеоником.