Пре 115 година рођен је чувени ЧехословачанинНовинар Јулијус Фучик је аутор књиге „Извештавање са омчом око врата“, некада познате у социјалистичком логору, коју је написао у прашком затвору „Панкрац“ током Другог светског рата. Ово је било откровење аутора, који је чекао казну, вероватно смрт. Ово дело је препознато као један од најбољих примера социјалистичког реализма у књижевности Чехословачке и шире.
Јулиус Фуцик: биографија
Будући новинар и писац рођен је 1903. годинена самом крају зиме у престоници Чешке, Прагу. У то време ова држава је још увек била у саставу Аустроугарске. Дечак је добио име по свом познатом ујаку композитору - Јулијусу. Од њега је наследио љубав према уметности. Најпопуларније дело које је припадало Јулијусу Фуцику старијем је марш „Уђите у гладијаторе“. Ову мелодију чули су сви који су икада били у циркусу. Дечаков отац, иако је по занимању био стругар, веома је волео позориште, а поред свог посла, играо је у аматерској позоришној трупи. Тада је примећен и позван као глумац у позориште Шванд. Тако је породица Јулијуса Фуцика била прилично креативна.
Неко време покушавао је да прати и млади Јулекпо узору на свог оца и наступајући на позоришној сцени у разним представама, али није осећао неку посебну жељу за овом врстом уметности, па је убрзо одустао од свега и бацио се на књижевност и новинарство.
Патриотизам
Родитељи младог Јулија били су велики родољуби,Дефинитивно је наследио овај ген од њих. Учио је на примерима Јана Хуса и Карела Хавличека. Већ са 15 година уписао се у омладинску социјалдемократску организацију, а са 18 ступио је у редове Комунистичке партије Чехословачке.
Студирати и радити
Након школе Фуцик Јулиус је ушао у Прагуниверзитета, на Филозофском факултету, иако је његов отац сањао да ће му син постати висококвалификовани инжењер. Већ на првој години постао је уредник листа Руде право, штампаног издања Комунистичке партије. Током овог рада имао је прилику да упозна познате чешке писце и друге политичке и уметничке личности. У доби од 20 година, Јулиус се већ сматрао једним од најталентованијих новинара Комунистичке партије. Паралелно са „Рудним правом“ почео је да ради и у часопису „Творба“, а после извесног времена и сам је основао лист „Хало новине“.
Посета СССР-у
Почетком 1930-их Јулиус Фуцик је посетио СССР.Главни циљ његовог путовања био је да сазна више о првој земљи социјализма и да о њој исприча чешком народу. Младић није ни слутио да ће ово путовање трајати две године. Није био само у Москви, већ и у Узбекистану и Киргистану. Путујући по средњој Азији упознао сам се и са таџикистанском књижевношћу.
Неки ће се изненадити зашто је чешки новинар такавпривучени Централном Азијом. Испоставило се да су недалеко од града Фрунзе његови сународници основали задругу, а Јулиус је био заинтересован да гледа њихове успехе. Вративши се у домовину, Фучик је на основу својих утисака написао књигу и назвао је „Земља у којој је сутра већ јуче“.
Још једно путовање
Године 1934Фуцик је отишао у Немачку, у баварске земље. Овде се први пут упознао са идејом фашизма, био је шокиран оним што је видео и назвао је овај масовни покрет најгором врстом империјализма. Написао је много есеја о томе, али у Чешкој су новинара називали бунтовником, смутљивцем, па су чак хтели да га ухапсе.
Да би избегао затвор и прогон, Јулијепобегао у СССР. Упркос чињеници да је Совјетски Савез 30-их година био у страшним условима - експропријацији, глади и пустошењу, чешки новинар из неког разлога све ово није приметио или није желео да види. За њега су Совјети били пример идеалне државе. Поред прве књиге о СССР-у, написао је низ есеја о земљи својих снова.
Средином 30-их вести о Стаљиновој мисирепресије су отвориле очи чешким комунистима за реалну ситуацију која је владала у првој земљи социјализма, али Јулијус Фучик је остао међу „истинским верницима“ и није сумњао у исправност совјетске власти. Разочарање је дошло тек 1939. године, када су нацисти окупирали Чешку.
Породица
Вративши се из Совјетског Савеза 1938.Јулије је одлучио да не ризикује и настанио се у селу. Овде је позвао своју дугогодишњу љубавницу Аугусту Кодецхиреву и оженио се њом. Међутим, срећа породичног живота није дуго трајала: са избијањем Првог светског рата, он је, као и други антифашисти, морао да оде у илегалу. Породица - супруга и родитељи - остали су у селу, али се он преселио у Праг.
Борба против фашизма
У овоме се појавио чешки новинарчлана, био убеђени антифашиста, па је од почетка Другог светског рата ступио у редове Покрета отпора. Јулиус је наставио да се бави новинарским активностима чак и када је земља била потпуно под контролом немачких освајача. Наравно, он је то радио под земљом, ризикујући сопствени живот.
Хапшење
Фучика је 1942. ухапсио нацистички Гестапо и послао у затвор у затвору у Прагу Панкрац. Ту је написао књигу „Извештавање са омчом око врата“.
Јулиус Фуцик завршава свој рад речима:„Људи, волео сам вас. Бити опрезан!" Касније их је користио познати француски писац Ремарк. После рата ова књига је преведена на више од 70 језика. Књижевно дело је постало симбол антинацистичког покрета, припада егзистенцијалном жанру, садржи расправе о смислу живота и чињеници да свако мора бити одговоран не само за своју, већ и за судбину целине. свет. За „Извештавање...” 1950. године Фучик је (постхумно) добио Међународну награду за мир.
Извршење
Док је био у затвору, Фуцик се заиста надаопобеду за Русе и сањао да ће успети да изађе из затвора. Међутим, из Француске је пребачен у главни град Немачке, у берлински затвор Плоцензе. Ту му је прочитана смртна пресуда, коју је прихватио и Народни суд правде Роланд Фрајслер. Реч коју је чешки новинар изговорио пре погубљења шокирала је све присутне.
Култ личности
По завршетку Другог светског рата личностчешког писца постао култ, својеврсни идеолошки симбол не само у Чехословачкој, већ и у целом совјетском блоку. Његова чувена књига уврштена је у обавезну лектиру у средњим школама. Међутим, његов култ је спласнуо након пада социјализма. Сваке године сећање на Јулијуса Фуцика се истискује из јавне свести. Станица метроа у Прагу која је некада носила његово име данас је преименована у Надрази Холешовице.
Сећање у СССР-у
На територији Совјетског Савеза у част Фуцикаименоване су улице, школе и други објекти. Иначе, дан када је чешки антифашиста стрељан – 8. септембар – почео је да се сматра Даном солидарности новинара. Године 1951. издата је поштанска марка са његовом фотографијом. У Горком (сада Нижњи Новгород) постављена је спомен-плоча на Молодежном проспекту, а у граду Первоуралску - споменик. Спомен-плоче су постављене на местима која је посетио током посете СССР-у. У Москви, Нижњем Новгороду, Санкт Петербургу, Јеревану, Свердловску (Јекатеринбург), Фрунзеу, Душанбеу, Ташкенту, Казању, Кијеву и многим другим градовима постоје улице назване по Фучику. Иначе, неки од њих и данас носе његово име, док су други преименовани након пада Социјалистичког блока. У главном граду Узбекистана створен је и Музеј Јулијуса Фучика, а у западном делу таџикистанске престонице створен је рекреативни парк. Совјетско Дунавско бродарство је имало упаљач „Јулиус Фуцик”.
Име Фуцик у савременој стварности
Баршунаста револуција је извршила корекције у процениличности Ју.Фучика, и са негативне стране. Почеле су да се појављују сугестије да је сарађивао са фашистичким Гестапоом. Поузданост многих његових есеја доведена је у питање. Међутим, 1991. године, у главном граду Чешке, неки идеолошки појединци под вођством новинара Ј. Јелинека основали су „Друштво сећања на Јулија Фуцика“.
Њихов циљ је очување историјског памћења а недозволити да се клевета име хероја који је живот положио у име идеала. Три године касније указала се прилика за проучавање архива Гестапоа. Нису пронађени документи који указују да је Фучик издајник, а пронађена је и потврда о ауторству „Извештаја“. Враћено је добро име новинара антифашиста. У Прагу је 2013. године, захваљујући активистима Меморијалног друштва Ј. Фучика, граду враћен споменик новинару, писцу и антифашисти, подигнут 1970. године, а демонтиран 1989. године. Међутим, сада се споменик налази на другом месту, наиме у близини Олшанског гробља, где су сахрањени војници Црвене армије који су погинули за ослобођење Прага од фашистичких освајача.
Филмови и књиге
О познатом новинару, писцу и антифашистиСнимљени су и играни и документарни филмови, а најзначајнији од њих је филм о његовом детињству - „Јулик“, који је 1980. године снимио чешки редитељ Ота Ковал. Фучику су своје књиге посветили писци публицисти Ладислав Фукс и Незвал Витезслав.
