Да ли знате по чему се држава разликује од земље?Напокон, навикли смо на чињеницу да су оба појма идентична. Међутим, ово је дозвољено само у обичном језику. На пример, када ове речи изговарају научници или политиколози, они им уносе различита значења. Било би лепо разумети ово како се не бисте збунили. Ако добро погледате, испада да је разлика између државе и државе прилично велика. Иако постоје заједничке карактеристике, због чега је настао релативни идентитет концепата.
Шта је држава?
Свако питање треба проучити са дефиницијама.Схватајући по чему се држава разликује од земље, одмах се суочавамо са проблемом. Чињеница је да наука није постигла потпуну сагласност око дешифровања последњег појма. Већина стручњака користи прилично збуњено и сложено објашњење. По њиховом мишљењу, држава је политички ентитет који успоставља правила на одређеној територији и има суверенитет. Поред тога, има апарат за управљање, укључујући механизме принуде и заштите. Слажете се, још није јасно по чему се држава разликује од земље. Уосталом, сасвим горе са сигурношћу приписујемо све горе наведене знаке. Да ли држава има војску, полицију, владу? Па у чему је разлика?
Копајмо дубље.Реч „држава“ настала је у Русији. У давна времена кнежеви су владали земљама. Поглавар је именован „сувереном“. Био је врховни судија за све становнике територије. Иначе, „суверен“ потиче од „господара“. Односно, принц, а касније и краљ, препознат је као управник Бога на земљи. Испоставља се да етимолошки израз „држава“ има духовну суштину. Ово није баш механизам, како нам објашњавају научници.
Државни знаци
Стручњаци су земљу одлучили назвати земљом,која има политичке границе. Она, за разлику од државе, нема суверенитет. Односно, налази се у подређеном положају у односу на другу моћ. Не могу доносити независне (суверене) одлуке. Пример земље су Британска Девичанска острва. Ова територија има границе. Али њоме влада краљица. Испоставило се да је независност земље од других држава одсутна. Она има сузерена, сувереног господара. Државу карактеришу следеће особине:
- присуство моћи која делује у име народа (јавности);
- објављивање законодавних аката који регулишу живот друштва;
- економска независност;
- симболика и јединствени службени језик.
Суверенитет
Сазнавши у чему се држава разликује од земље, мисигурно ћемо се суочити са питањем независности. Напокон, у земљама постоје симболи, економија, попут бирократије и полиције. Али они не припадају народу, не раде на остваривању тежњи и тежњи грађана. Испоставља се да је главно обележје државе независност земље од других држава, неприхватљивост кршења воље друштва. И изражава се путем плебисцита. Једноставно речено, људи бирају представнике који су дужни да раде на остваривању својих интереса. Или ову функцију врши елита, која игра одлучујућу улогу након рођења. Међутим, било који гласноговорник народне воље не дозвољава мешање споља у државне послове. Иначе, ко доноси одлуке зависи од политичког система. Два су главна. Више о њима.
Облици власти
Историја нам показује да је моћ у Русији и ранијереволуција и после уређивана је на разне начине. У Великој Британији је концентрисан у рукама краљице, у САД је подељен између председника и парламента. Постоје земље у којима шеф државе обавља само представничке функције, а изабрано тело доноси озбиљне одлуке. То се дешава и обрнуто. На пример, у Руској Федерацији је већина моћи концентрисана у рукама председника. А у Немачкој особа на сличном положају прима само стране госте и учествује у другим јавним догађајима. Одлуке доноси канцелар. Облици владавине су следећи:
- монархија (аутократија);
- република (демократија).
У првом случају, једна особа води друштво,који ово право добија наследством (углавном). У републици власт припада народу који је плебисцитом делегира својим представницима.
Закључак
У савременом свету постаје све већа разлика у концептиматеже. Неки стручњаци кажу да нема практичног смисла у томе како се концепт државе разликује од државе. Заиста, на многим територијама огромне корпорације добијају моћ. Они одузимају суверенитет потајно, користећи углавном економске инструменте. Просудите сами о каквој независности можемо да разговарамо ако држава за годину дана дугује више него што заради. А таквих је много на свету. На прсте једне руке можете навести моћи чији је суверени дуг знатно мањи од БДП-а. Због тога је светска политика толико компликована.
