Римски систем бројева био је широко распрострањен уЕвропа у средњем веку, међутим, због чињенице да се испоставила као незгодна за употребу, данас се практично не користи. Замењени су једноставнијим арапским бројевима, што је аритметику учинило много једноставнијом и лакшом.
Римски систем заснован је на моћи бројадесет, као и њихова половина. У прошлости човеку није било потребно да уписује велике и дуге бројеве, па се скуп основних цифара у почетку завршио на хиљаду. Бројеви су записани слева надесно, а њихов збир означава дати број.
Главна разлика је у томе што је римскибројевни систем је непозициони. То значи да положај цифре у уносу броја не указује на његово значење. Римски број „1“ записан је као „И“. Хајде сада да спојимо две јединице и погледамо њихово значење: „ИИ“ - то је управо римски број 2, док је „11“ у римском рачуну записано као „КСИ“. Поред једне, друге основне цифре у њему сматрају се пет, десет, педесет, сто, петсто и хиљаду, које су означене В, Кс, Л, Ц, Д и М.
У децималном систему који користимоданас се у броју 1756 прва цифра односи на број хиљада, друга на стотине, трећа на десетине, а четврта на број јединица. Због тога се назива позицијским системом, а прорачуни помоћу њега врше се додавањем одговарајућих цифара једни другима. Систем римских бројева устројен је на потпуно другачији начин: у њему значење целобројне цифре не зависи од његовог редоследа у бележењу броја. Да бисте, на пример, превели број 168, потребно је узети у обзир да су сви бројеви у њему добијени из основних симбола: ако је цифра лево већа од цифре десно, онда су ове цифре одузимају, иначе се додају. Тако ће 168 у њему бити записано као ЦЛКСВИИИ (Ц-100, ЛКС - 60, ВИИИ - 8). Као што видите, римски систем бројева нуди прилично гломазан запис бројева, што чини крајње незгодно сабирање и одузимање великих бројева, а да не помињемо извршавање операција дељења и множења на њима. Римски систем има још један значајан недостатак, наиме одсуство нуле. Стога се у наше време користи искључиво за означавање поглавља у књигама, бројећи векове, свечане датуме, где нема потребе за спровођењем аритметичких операција.
Много је једноставније за употребу у свакодневном животудецимални систем, вредност цифара у којој одговара броју углова у свакој од њих. Први пут се појавио у 6. веку у Индији, а симболи у њему коначно су фиксирани тек у 16. веку. Индијски бројеви, названи арапским бројевима, ушли су у Европу захваљујући делима познатог математичара Фибоначија. Арапски систем користи зарез или тачку за одвајање целих и делимичних делова. Али у рачунарима се најчешће користи систем бинарних бројева који се у Европи проширио захваљујући Лајбницовим делима, што је због чињенице да се окидачи користе у рачунарској технологији, која може бити само у два радна положаја.
