Живот је бескрајан, попут самог универзума.Данас се развојем научне мисли и техничких средстава ова теза све више претвара у доказиву теорему. Али пре два века, на особу која се питала ко живи на дну океана, на њу би се гледало као на луду. Преовлађујућа слика света у то време није могла да замисли постојање живота у води без раствореног кисеоника и сунчеве светлости. Због тога је граница била повучена дуж океанског полица и веровало се да су испод ње одсутни било какви представници флоре или фауне.
Следећих пола века научници сусигурни су да испод дна океана (6000 метара), на самом дну океана, односно његових дубокоморских ровова, живот одсуствује због гигантског притиска. Тада су биле потребне само три године да се побије овај постулат. 1958. године совјетски хидрографски брод „Витиаз“ уловио је непознату рибу са дубине од 7,5 км, а 1959. године подигао је и мекушце са 10 км дубине. Коначно, 1960. године Дон Валсх и Јацкуес Пиццард отишли су на дно Маријанског јарка, најдубље тачке Светског океана, у тршћанском батискафи. Поновивши њихов подвиг сам више од пола века касније, познати филмски стваралац Јамес Цамерон, попут њих, изједначио је такав зарон са летом на другу планету. Сва тројица су својим очима видели ко живи на дну океана.
Бића на дну океана имају мекан костур:на таквој дубини има мало калцијумових соли за његову изградњу, а она није потребна - нема узбуђења, искључени су случајни судари са стенама. Код неких риба очи су потпуно атрофиране без светлости, док код других заузимају готово половину главе. Неки од представника дубокоморске фауне изгледају као униформирани врашки пакао. Али ова појава уопште није за застрашивање хомо сапиенса. Штавише, за 52 године овде су били четири пута мање него за 4 године на Месецу. Само што је овде грабљивицама тешко са храном, отуда дугачки оштри зуби (да плен не би побегао) и огромна уста.
У новије време, у марту 2013. године, било јепорука о успешном потапању дубоког робота на дно Маријанског рова. Од све разноликости оних који живе на дну океана у екстремним условима, научнике занимају колоније бактерија. Проучавајући их, истраживачи покушавају да открију да ли би ови облици живота могли постојати на другим планетама. Заиста, према најновијим подацима, на месецу Јупитера, Европе и месеца Сатурна, Енцелада, испод дебеле ледене коре, највероватније постоје океани ...