Кад човек чује реч „басна“, ондаСећам се И.А. Крилова, Лафонтена, Езопа, али ретко ко помисли на гиганта руске прозе, Л. Н. Толстоја, а ипак се показао и у овом жанру. У овом чланку биће детаљно анализиран морал басне Толстоја „Лав и лисица“.
Плот
Једном давно постојао је Лав, а онда је остарио и више није могаолови звери као и пре. Али није очајавао и одлучио је да и даље зарађује храну не силом, већ лукавством. Легао је у пећину, правио се болесним и позивао разне животиње (јестиве, наравно) да га посете, како би га посетиле. Животиње су ушле у пећину и више се нису вратиле кући. Једном је Лисица погледала Лео у светло, али испоставило се да је паметнија од других животиња. Кум вука у руским бајкама зауставио се на улазу у пећину, где је лежао „болесни“ Лео, када је питао зашто није отишла у његов стан, Лиса је одговорила: не “. Таква је прича и следи морал басне „Лав и лисица“ Л. Н. Толстоја. Истакнуто је истакнуто у процесу поређења са Езоповим оригиналом.
Изгубљено у преводу. Езоп и Л. Н. Толстој
Древни Грк има исту фабулу, али има последњу Лизину фразу: „И ја бих ушао, да нисам видео да у пећину води много трагова, а ни један из пећине“.
У Езопу је морал басне „Лав и лисица“ само тода паметна особа може заобићи било који трик. Толстој је, преводећи ову басну, донекле променио крај. Реч „отисак стопала“ означава отисак који је оставила особа или животиња, врло специфичан предмет. Кад Лисица Лева Николајевича каже: „Много је улаза, али нема излаза“, у томе се већ нешто чује, нешто тако егзистенцијално, као да лисица емитује у име аутора и доноси пресуду свему што постоји. Тако различито тумачење може се добити у теми „Морал басне„ Лав и лисица “, ако се анализирају само последње речи Лисице Езопа и Лава Толстоја.
МА Булгаков и завет: „Никада и никада не тражите ништа од оних који су виши од вас“
Идемо даље и све дубље и дубље у сферучиста, не научна фантастика, већ књижевна фантастика. Ако би МА Булгаков могао јавно да размисли о моралном значењу басне Лава Толстоја, тада би изашло следеће: творац Учитеља, наравно, одмах би од Лисице (или тачније имао би Лисицу) био персонификација креативна особа, а Лав је, наравно, оличење моћи. И на основу тако не превише компликованог модела може се прочитати морал Толстојеве басне „Лав и лисица“ нимало онако како је желео становник Јаснаје Пољане када га је читао сељачкој деци у сопственој школи створеној од њега. МА Булгаков би рекао: креативна особа треба да се чува моћи и да се држи на дистанци од ње. Требало би да разговарате с њом на такав начин да је ништа не вређа и ни у ком случају не показује вашу супериорност, било менталну или моралну. Витално, ха? Ово је читање и тумачење теме „Морал басне„ Лав и лисица “Толстоја“ у стилу МА Булгакова. Вреди рећи да се и сам аутор „Пасјег срца“ потајно надао да ће га власти ипак приметити и користити му. Али свеједно, као разуман човек и крајње проницљив, ипак је опрез изабрао као главну стратегију понашања са моћи, и био је потпуно у праву, јер да ли дају или не дају непознато је, али они могу да сломе у једном минуту лако ...
Поуке из класике и модерности
Да ли су грчка и руска учења савременакласика? Наравно, да, штавише, релевантно је и тумачење ставова Булгакова дато у овом чланку. Принципи власти су и даље исти на руском тлу као и пре 80 година, иако је политичка клима много блажа. А ми чак сада имамо и слободу говора, али ипак је боље не кокетирати са властима и слепо им не веровати - прогутаће у једном тренутку.
Ако се вратимо главном јунакуприповедање и његова морална порука, тада је и даље важан мотив басне „Лав и лисица“ Толстоја: дете је још увек добро знати да ће, ако добро учи, моћи да препозна сваки трик и бриљантно на њега одговори . Добро је и што научи: на било коју снагу може се одговорити лукаво, а сада је јак слаб, а слаб јак. Отуда следи: без обзира на то колико је човек јак, он ипак треба да научи.
Др. Хоусе: „Сви лажу“ и „Људи се не мењају“
На крају, тумачење једног од „јунака нашихвреме “, савремени„ Схерлоцк Холмес “из медицине - др Хоусе. Ако би га питали да одговори на питање, који је морал басне Толстоја „Лав и лисица“? У свом цинично ироничном стилу рекао би: то је да се људи (и животиње) не мењају и сви нон-стоп лажу. То значи да се Лаву не може веровати ни на који начин. Сходно томе, Лиса је учинила све како треба. И наравно, најбољи измишљени дијагностичар на свету не би оставио Леа без дијагнозе и лечења. На крају приче, Лео би могао да трчи и убија животиње као и обично. Тако је својим речима представљена тема „Морал басне„ Лав и лисица “.
