Питања везана за живот особа са инвалидитетом укод нас су увек били, јесу и остали један од најрелевантнијих данас. Ствар је у томе што је у овом случају, како грађани ове категорије не би остали потпуно незаштићени, неопходно правилно разумевање свих законодавних аката које усваја и договара влада наше земље.
Ствар се, пре свега, тиче таквог питања,као корист за особе са инвалидитетом. Прво на шта треба обратити пажњу приликом решавања овог питања је на то ко се сматра особом са инвалидитетом. Као што знате, постоје три степена инвалидитета. То су први, други и трећи. Степен инвалидности одређује се степеном инвалидитета као резултат било какве повреде или болести. Накнада за инвалидност зависиће од групе. Неопходно је одговорити на питање да ли човек може да се служи самим собом, пружи све потребно, може ли се самостално кретати и комуницирати са другима. Ако се у овом случају узму у обзир деца која нису навршила пунолетство, онда се говори о деци са инвалидитетом која имају право на бенефиције. Зове се додатак за децу са инвалидитетом.
Ако пажљиво прочитате Савезни закон,усвојене у новембру 1995. године, постаће јасно да се инвалидност прве групе утврђује на период од две године. Што се тиче инвалидитета друге и треће групе, они имају период до годину дана.
Након овог периода, потребно је поново прегледати лекара. Али постоје и болести које захтевају такозвану неодређену инвалидност.
Инвалидске накнаде дају се на неодређено времеоснова у два случаја. Прво, када је реч о чињеници да особа има болест, према којој би то требало доделити доживотно. Друго, инвалидност без рока даје се најкасније у року од четири године од датума додељивања, уколико се не примети побољшање стања.
Додатак игра важну улогу за особе са инвалидитетом, пакако више немају никаква друга средства за живот, јер не раде. Једнако важно питање је и питање времена додјеле бесповратних средстава. Накнада за старост додељиваће се од дана подношења захтева за њено именовање. Додатак за инвалидност додељиваће се од тренутка успостављања групе инвалидности. Међутим, овде постоји једна посебност: накнада ће бити исплаћена мање од три месеца пре дана директне пријаве за њу.
Бенефиције се обично плаћајутекући месец. Ако прималац неочекивано умре, накнада се исплаћује у потпуности до месеца његове смрти. Цјелокупан износ накнаде који прималац није одмах затражио исплаћује се за период који није дужи од три године прије датума подношења захтјева.
Важан аспект је и питање добијањасубвенционисани смештај за особе са инвалидитетом. Ако се, опет, окренемо законодавним актима, можемо закључити да ако ће особе са инвалидитетом, као и породице у којима одрастају деца са инвалидитетом, регистроване пре јануара 2005. године, тада ће добити такозване субвенције, односно средства која користи за побољшање животних услова. Истовремено, узима се у обзир таква чињеница као што је обезбеђивање стана у датом тренутку, као и стање особе са инвалидитетом.
Становање за такве људе и породице обезбеђује се на основу уговора о закупу.
Ако говоримо о деци са инвалидитетом којасу сирочад или су остали без родитељског старања, тада имају право не само на инвалиднину, већ и на гаранцију обезбеђивања животног простора чим напуне осамнаест година. Међутим, животни простор ће им бити додељен ако могу сами да се служе.
