Упркос чињеници да показатељ БДП-а, чини сељуди далеко од економије, нешто изван разумевања, заправо, обрачун БДП-а је сасвим једноставан. Наравно, не може се рећи да овај индикатор нема недостатака, јер не узима у обзир многе субјективне факторе економског развоја, као што су специјализација производње, интензитет науке итд. Међутим, БДП, који је индикатор израчунат према строгим математичким правилима, може се прецизно израчунати, упркос великом обиму националне економије. Поређење развоја различитих економија може се такође учинити прилично тачно. Довољно је само упоредити ГДП по глави становника у доларским условима. Штавише, сви начини обрачуна БДП-а дају исти резултат, што је веома погодно за коришћење овог индикатора у аналитичким прорачунима.
До данас постоје три методеодређивање БДП-а. Први метод, класичан, представља једноставан додатак доданих вриједности створених у привреди за одређени период. Треба напоменути да обрачун БДП-а не узима у обзир трошкове сировина који се користе у производном процесу. У супротном, ми ћемо их сматрати неколико пута - по први пут као готовим производом, по други пут као интегрални дио вриједности финалног производа. Тако се БДП може израчунати додавањем економског резултата рада сваког привредног субјекта. То значи да се у израчуну узима само вредност коју је компанија додала, а не укупни трошкови производа.
Ако вам се ова метода мало збуни,онда је можда вредно обратити пажњу на друге методе израчунавања БДП-а. Данас се најчешће користе такозвани начин расхода од стручњака из области макроекономије. Према овом методу, БДП целе земље подељен је на четири главне компоненте: трошкови домаћинства, тј. обични потрошачи, трошкови предузећа, односно инвестиције, државна потрошња и однос националне економије са иностранством.
У ствари, испоставља се прилично једноставнокруг. Све што не потроше домаћинства улажу предузећа, према макроекономском закону који је открио Кеинес. Додамо овде још једну државу која прикупља порезе у буџет и за овај рачун обављају куповину државе, чинећи додатну потражњу. У отвореној економији се у иностранству формира и додатна тражња, уколико извоз превазилази увоз, у супротном случају, тражња, а самим тим и БДП, напротив, опада. Због своје једноставности и јасноће, ова једначина се користи не само за израчунавање БДП-а, већ и за друге сложеније студије.
Коначно, методе израчунавања БДП-а затварају профитабилнеметода. У овом прилично ретком коришћеном методу постоји логика слична методу расхода. Цео БДП је подељен између привредних субјеката који обезбеђују производне факторе, само у овом случају сматра се да нису њихови трошкови, већ њихови приходи. Пошто су трошкови једнаки приходима, резултат ће бити исти. Дакле, у овом случају потребно је додати зараде (приход појединаца), профит (приходи предузећа), проценат (приход за обезбеђење капитала) и закуп (приход за обезбјеђивање земљишта).
Као што видите, методе израчунавања БДП-а и њихове логике нисунису ништа компликовано. БДП је све што је привреда произвела заједничким напорима свих економских актера. Истовремено, БДП не укључује приходе од шпекулативних финансијских трансакција, јер не повећавају стварну производњу. Поред тога, БДП не укључује операције продаје предмета из друге руке и донације материјалних средстава. Све ове операције су само показатељи редистрибуције претходно забележених користи. БДП тврди да одражава стварни развој националне економије и данас је најпогоднији за овај индикатор, иако далеко од савршеног.
