Питање колика би требала бити цијена животаминимум и начин на који се он генерално рачуна забрињава све оне који у животу имају прилично акутни недостатак новца. Заиста, када читате резимее и табеле о трошковима живота, стиче се утисак да је ове износе обрачунао човек који због велике плате уопште није навикао да броји новац. На крају крајева, износи су тако смешни, као да је то сажетак издржавања робова.
Чинило би се, какве везе има оно што је ту избројано?Самац који једноставно живи од редовне плате, или бизнисмен, заиста не мари који му се минимални животни минимум мери: по правилу, уопште није тешко зарадити себи износ који га премашује. Али сасвим је другачија ситуација ако сте пензионер, инвалид, ако имате много деце и малу плату, ако примате бенефиције, а потребна су вам...
Овде је готово немогуће постићи баремнека врста правде. Претпоставимо да особа од свог посла не зарађује износ који би био једнак или већи од егзистенцијалног нивоа. Ово је уобичајен случај у „забаченим“ насељима, где је једно радно место на 10 људи. Ова ситуација се дешава и у породицама у којима има деце - уосталом, тада једна особа зарађује не само за себе, већ и за друге. У таквим случајевима се пружају бенефиције које је веома тешко постићи. Уз то, држава неће моћи ни да понуди посао са којим би се могло толико зарадити. Ова ситуација је посебно актуелна у руралним срединама, где нема много послова, а просечна плата оставља много да се пожели. Да не бисмо били неосновани, све ћемо детаљније описати.
Једнородитељска породица живи у руралним подручјима -мајка и двоје деце основношколског узраста. Тата је негде далеко, или је можда алкохоличар и живи у суседној улици. Тужно је, али истинито: има много породица које су се разбиле из овог разлога. Али да не скрећемо са теме.
Генерално, у породици су три особе.Као што знате, трошкови живота у сваком региону су различити, али су приближно исти: око 6.000 по детету и око 6.700 по одраслој особи. Породица би требало да добије скоро 19.000 за све. Да ли је ово превише? Да будем објективан, онда, наравно, не. Таквој породици је потребно око 8 хиљада за редовну исхрану. Ту су и рачуни за комуналије. И такође куповина одеће, посебно за децу, која, као што знате, сваке године израсту из ове одеће. Да не говоримо о школи, где су сваке године почели да захтевају куповину нових уџбеника из свих предмета.
А ово су само месечни трошкови!Шта можемо рећи о куповини намештаја, кућних апарата и поправки? Моћи ћете доста да уштедите, а живот од егзистенцијалног нивоа ће заиста бити одмерен и врло скроман. Али саветује се да се деца школују негде после школе, бар на факултету, а и ово је новац. Хоће ли бити могуће нешто одложити?
Зли језици ће радо подржати такву тему.Као, мајка је губитник, сама је крива, и тако даље. Али то није оно о чему причамо, сви понекад грешимо, а понекад се нађемо у непријатним ситуацијама. Осим тога, чему причати о прошлости, јер живимо у садашњости.
Поента је да се чак и овај минимум може зарадитисело је веома тешко, јер Ово је просечна градска плата. Додељене погодности вам омогућавају да уштедите обично не више од хиљаду рубаља. Као резултат тога, мајка одлази у град и сваки дан троши новац на путовања. Обично ово кошта од хиљаде месечно, плус неко треба да чува децу, јер се они који раде у граду обично касно враћају кући.
Наравно, надлежни не воде рачуна о томе.Штавише: ако таква несебична мајка заради 15.000 рубаља + пензијски доприноси и оде да тражи бенефиције, биће одбијена. Јер са одбицима износ ће бити довољан за три. То што нико осим банке није видео овај новац, надлежних не брине. Ово је тако тужна ситуација.
Трошкови живота у Москви су око 9500 рубаља, али за главни град ово није озбиљан износ. Размислите само о трошковима путовања, јер је у Москви један и по пута скупљи него широм Русије. Поред тога, деца овде настоје да изгледају боље и, сходно томе, скупље се облаче.
Такође трошкови живота у Московској области.Много људи који тамо живе ради у престоници. А ту спадају и бензин, и путовања, и касни повратак кући, тако да деца морају бити под нечијим надзором и добро је ако је неко вољан да им дође бесплатно.
Чини се да је све лоше, али и за нас је нештотреба да учи. Пре свега, да се не ослањате на државу. Боље је уштедети што више новца, инвестирати и отворити сопствени посао. И све ће бити много позитивније, мада не одмах.
