Године 1091. пренете су мошти светог ТеодосијаПечерска црква Успења Богородице. И пре овог догађаја, 10 година после монашке кончине, његов ученик Нестор је описао свој детаљни живот и тако је сећање остављено верницима у будућим вековима. Печерски монах Теодосије је оснивач руског подвижништва. Сви руски монаси, на овај или онај начин, усмеравали су свој духовни живот у правцу који им је зацртан.
Детињство Теодосије
Презвитер при рођењу дечака пророчки даоиме му је Теодосије, што значи „Дато Богу“. Света земља Палестина, по којој је Исус ходао када се оваплотио на земљи, од раног детињства привлачила је омладину Теодосија. На крају је дечак побегао, заведен причама луталица. Покушај је био неуспешан, као и они који су га пратили. Уопште, у житију светитеља видимо велики том који описује његово детињство више од других светитеља.
Основа историје Теодосијеве младости је кротакборба са мајком за духовни позив, мучење које је поднео, три покушаја бекства. О његовом детињству пишу да је дечак проводио много времена у цркви, није играо уличне игре са децом, избегавао дечија друштва. Теодосије Печерски је тежио науци и брзо је научио граматику, изненађујући разумом и мудрошћу. Дечакова љубав према књизи очувала се целог живота и испољила се када је даноноћно писао књиге у манастиру.
"Тхиннесс Реесе"
Још једна занимљива карактеристика из детињстваТеодосије, који, с обзиром на његову религиозност, добија ново значење, било је ношење лоше, украдене одеће. Родитељи су му дали чисту нову одећу и тражили од њега да је обуче, али то је једино у чему их момак није послушао. Даље, када је на дужности морао да носи светлу и чисту одећу, носио ју је тешка срца, дајући је неколико дана касније сиромасима. И сам се пресвукао у стару и закрпљену одећу. „Танке хаљине“ уопште не заузимају последње место у животу монаха, показујући његову изузетну понизност из детињства. Теодосије Кијевско-Печерски од детињства је заволео танкоћу одежде, учинио је делом свог животног понашања и пренео на сав руски подвижник.
Када му је отац умро, Теодосије је изабрао за себе нови подвиг понижења и упрошћавања: изашао је у поље са робовима и понизно је радио са њима, показујући тиме своју подвижничку домишљатост.
Слика мајке Теодосије
Када је Теодосије учинио своје треће бекство, онзавршио у Кијеву, у пећини Светог Антонија. Старац због младости није хтео да га прими за ученика, те се Теодосије вратио кући. После тога уследио је драматичан сусрет са мајком, пун животне истине. Владарски деспотизам материнске љубави не изазива код Теодосија строгост, већ несигурност у његове способности и плашљивост. Од пораженог у овој борби, он се претвара у победника. Као резултат тога, он се не враћа својој мајци, али она узима постриг у једном од кијевских манастира.
монашки трудови
Нестор, када је писао житије Теодосија Печерског,волео је више да прича него да описује, па је о Теодосијевим личним подвизима и његовом духовном појављивању мало писано на различитим местима у причи. Комбинујући ове расуте чињенице, може се стећи представа о подвижничком животу светог Теодосија. Најтежи подвизи самоумртвљивања његовог тела записани су у аналима првих година његовог пећинског живота. Ноћу, борећи се са плотским искушењима, наг, монах предаје своје тело комарцима и гадфлама, певајући псалме. У каснијем Теодосијевом животу види се жеља за исцрпљивањем тела. Скривајући своју строгост, носио је костријет, спавао седећи на столици и интензивно се молио ноћу. Сразмерно мале аскетске вежбе Теодосије Печерски је надокнадио континуитетом својих трудова. Снажан и јак од детињства, ради и за себе и за друге. Налазећи се у манастиру под игуманом Варлаамом, он ноћу меље жито за целу манастирску братију. А и касније је Теодосије, игумен Кијевских пећина, често сам узимао секиру да цепа дрва или црпи воду из бунара уместо да спава или да се одмори.
Духовни живот Теодосија Печерског
Многе странице прилично опширног живота светитељаодан свом радном и активном животу, уравнотежујући подвиге духовног живота. Све своје ноћи посвећује молитви. Молитва је резервисана искључиво за време Великог поста, који је монах провео сам у пећини. Нестор не показује никаква чудесна својства молитве или узвишених созерцања. Молитва је помогла Теодосију да стекне потпуну неустрашивост пред мрачним силама и омогућила му да помогне својим ученицима да се ослободе ноћних демонских визија.
Теодосије, игумен Кијево-Печерски
У духовном животу Теодосијевог постојао је један веома важанза њега прекретница – окончао је манастир у пећинама, који је основао Антоније. Након што је игумен Варлаам основао прву дрвену цркву на површини земље, Теодосије је поставио келије над пећином, које су остале за Антонија и неколико пустињака. Он омаловажава тишину и созерцање скучене пећине зарад радног и братског живота да би изградио неку врсту слоге. У овој хармонији налазе се и личне ноте понизности, кротости и послушности. Кијевскопетерски монах Теодосије, како примећује Нестор, уз сву своју духовну мудрост, био је прост ум. „Танке хаљине“ које га прате чак и за време његовог игуманије изазивају многе подсмехе.
Постоји прича о кнежевском слуги којизаменио монаха за једног од сиромаха и наредио му да пређе са кола на коња. Друштвено понижење и упрошћавање је од детињства била једна од одлика његове светости. Постављен на чело манастира, Теодосије није променио своју ћуд. Својом тихошћу и самоунижавањем много поучава у беседама које се одликују једноставношћу форме и садржаја. Теодосије се такође труди да монашку повељу испоштује до најситнијих детаља у свим детаљима и жели да се све ради по реду и са поштовањем. Међутим, уз сву своју захтевност, Теодосије није волео да прибегава казни. Био је благ чак и према онима који су се, побегавши, вратили са покајањем. Једина извесна слика строгости била је у односу на економске послове манастира.
Свети Теодосије Печерски
Нестор описује приче подрума Фјодора о томе какокако је свети игуман спасавао манастир од разних потреба. Ова чуда, уз дар проницљивости, једина су чинила свети Теодосије Печерски. Кроз сва чудеса игумена провлачи се светитељева забрана да се брине за сутра, његова расипна милост. На пример, чудесно пуњење канти се дешава по редоследу природне правилности: док монашки намесник очајава од чега да скува вечеру или где да нађе вино за литургију, непознати добротвор доноси у манастир кола вина и хлеба. Из житија светитеља стиче се утисак да манастир постоји само захваљујући непресушном протоку милостиње.
Свети Теодосије се веома брине о статутусиромаштво – однесе сву додатну храну, одећу, и све то спали у пећници. Тако чини и са свим што се ради без благослова. Свеопростиви и љубазни игуман постаје строг у непослушности, што произилази из економске рачунице. Важно је напоменути да ни овде не кажњава кривце, већ уништава само материјална добра, која су, како је веровао, апсорбовала демонска начела похлепе и самовоље.
Милосрђе Светог Теодосија
Остајући увек и у свему кротак и милостив,Понашајући се подједнако према разбојницима који су дошли да опљачкају његов манастир, или према грешним и слабим монасима, свети Теодосије Печерски не само да није изоловао свој манастир од света, већ је створио најближе везе са светским друштвом. Ово је један од његових тестамената о руском монаштву.
У близини манастира изграђена је кућа за слепе,хромих и болесних са црквом у име Св. Степхен. Десетина целокупног прихода манастира одлазила је на одржавање ове убожнице. Теодосије је суботом слао у град читава кола хлеба за затворенике у тамницама.
Свети Теодосије је био духовни отацбројни мирјани, укључујући кнезове и бојаре, који су долазили да исповеде своје грехе. Он је покренуо традицију избора духовних отаца међу монасима. Од тог времена свештенство је почело да врши још већи утицај на морално стање народа.
Тих и кротак ментор могао би бити чврст инемилосрдни у оним случајевима када је била реч о нечувеној истини. Једна од последњих Несторових прича говори о његовом заступништву за увређену удовицу која му је притекла у помоћ и, не препознавши га у отрцаној одећи, говорила о својој несрећи.
Истинољубивост светог Теодосија
Непомирљивост са неистином наводи игумена насукоби не само са судијама, већ и са кнезовима. Његово духовно суочавање са кнезом Свјатославом, приказано у његовом животу, употпуњује духовни портрет Теодосија и представља симбол односа Цркве према држави Древне Русије. Када два брата протерају старешину са кијевског престола, овладају градом и позову Феофана на гозбу, он одбија и проказује браћу у гресима убиства и незаконитог поседовања власти, упоређује кнеза Свјатослава са Каином, а његовог брата са Абелом. Као резултат тога, кнез Свјатослав постаје љут. Прича се о Теодосијевом изгнанству.
Свјатослав није могао да подигне руку на праведника и, вна крају са смирењем долази у манастир Теодосију са покушајем измирења. Много пута је праведни Теодосије безуспешно покушавао да моли Свјатослава да се помири са братом, покушавајући да дође до срца кијевског кнеза. У манастиру наређује свима да се моле за законитог прогнаног кнеза, а тек после дугих молби братије пристаје да се на другом месту помен Свјатослава.
Житије светог Теодосија показује да је свза истину је био спреман да оде у изгнанство и смрт, поштовао је закон љубави и целисходности у животу. Сматрао је својом дужношћу да поучава принчеве, а њиховом дужношћу да се повинују његовом учењу. Али Теодосије се у односу на кнезове појављује не као властодржац, него као оличење кротке силе Христове. Молитва Теодосију Печерском позива на непоколебљиво побожност душа и тела, помоћ и заступништво, побожност главних личности земље.
Такав је био Теодосије, живећи холистички духовниживота, изливајући Светлост Христову из дубине душе његове, мерећи подвиге и врлину јеванђељском мером. Тако је остао у сећању руског подвижништва, такав је живот Теодосија Печерског.
