Школа је посебна установа у којој сесви позитивни и негативни процеси који настају у друштву. Деца су пластични материјал од којег засад можете да увијате ужад. Који ће канал у реци живота одабрати будућа личност? Без обзира да ли мала особа одабере олујан, али занимљив пут, који укључује способност не само да преживи, већ да нормално комуницира са људима око себе, или постане становник мочваре, ризикујући да се утопи међу онима који себе сматрају посебном категоријом људи, зависи од тога која правила понашања у школи се сматрају општеприхваћеним. Да, да, ово није резерва. Огромна је разлика између правила која су записана у повељама школа и оних која превладавају у образовним институцијама. Јасна потврда ове идеје је сензационална серија „Школа“. Без обзира како га грдимо, у филму још увек постоји добро зрно истине. А ако се друштво не окрене према школи, колико год то отмено звучало, серија „Школа“ прориче да ће у блиској будућности сви односи у образовним институцијама изгледати приближно исто. Пад моралности сликовито показује, пре свега, наша деца у комуникацији у свом кругу.
Такав скептицизам је потпуно оправдан, јерправила понашања у школама данас постоје само на папиру. Покушајмо да се дотакнемо сваког од општеприхваћених постулата студентског понашања и објективно, без пристрасности, размотримо у којој мери им култура студентског понашања одговара.
Почнимо са екстеријером.Једно време је отказана школска униформа. Схвативши своју грешку, која је организовани тим претворила у шаролику гомилу, већина образовних институција вратила се на чињеницу да ученик треба да иде на часове у униформи. Међутим, већина ученика занемарује ово правило и, нажалост, ту се ништа не може учинити. Проблем је што је ова појава неорганизована и ученика не припрема за озбиљне школске активности. Многи родитељи ово не разумеју. А међу њима има и оних који се препуштају хировима своје деце. А шта може учинити учитељ који нема никаква права да би се достојанствено извукао из ове ситуације? Тако чак и они студенти који су имали одговарајућу форму престају да носе униформе.
Култура понашања школараца је јасно приказанау њиховом односу са старешинама, посебно са наставницима. Нажалост, данас наставник није ауторитет за ученика. И ово је део грешке самих наставника. Ако повежемо ово понашање у школи, утврђено правилима унутрашњег поретка, онда да видимо какав је изглед савремених школских ментора. Јасно је да се демократизација тиче свих, али не толико да се наставник основне школе може појавити на часу у миници или у хаљини са отвореним деколтеом.
Када разговор дође на тему као што су правилапонашања у школи, из неког разлога је општеприхваћено да је њихова примена прерогатив само дечјег контингента. Али на крају, родитељи и особе које их замењују такође су равноправни учесници у образовном процесу. Зашто онда од деце захтевамо да је њихово понашање у школи беспрекорно као и ван њених зидова, а и сами често показујемо непоштовање норми понашања утврђених у друштву? Част и достојанство, који недостају одраслима, не могу се присилно усадити када је реч у супротности са делом. Поштовање старијих, брига за млађе - то су правила понашања у школи која се односе на друга подручја живота.
Наравно, можете се препирати и не слагати са поентомса становишта аутора овог чланка, али ако се и сами клонимо марљивог испуњавања својих радних дужности и стално каснимо и одсуствујемо, тада ће наша деца одражавати наше понашање попут огледала.
