Врсте имовине СССР-а у области пољопривреде или Која је разлика између колективне фарме и државне фарме

Социјалистички систем се срушио.Danas, u svim sferama, privatna svojina. Колективни и државни систем пољопривредне производње постао је историја. Od tada je prošlo više od 15 godina. Савремени људи који нису живели у Совјетском Савезу више не разумеју по чему се државна фарма разликовала од колективне фарме, која је разлика. Pokušaćemo da odgovorimo na ovo pitanje.

По чему се колективна фарма разликовала од државне фарме? Једина разлика је у имену?

Што се тиче разлика, са правне тачке гледиштаразлика је огромна. Ако говоримо савременом правном терминологијом, то су потпуно различите организационе и правне форме. Отприлике колико је разлика између правних облика ДОО (друштво са ограниченом одговорношћу) и МУП (општинско јединствено предузеће) данас.

Državna farma (sovjetska privreda) jeдржавно предузеће чија су сва средства за производњу припадала њему. Председника је именовао локални извршни одбор. Svi radnici su bili državni službenici, primali su određenu platu po ugovoru i smatrani su zaposlenima u javnom sektoru.

Kolektivna farma (kolektivna farma) je privatnapreduzeće, iako to zvuči paradoksalno u državi u kojoj nije bilo privatne svojine. Nastala je kao zajednička farma mnogih lokalnih seljaka. Будући колективци, наравно, нису хтели да дају своју имовину на заједничку употребу. Добровољни улазак није долазио у обзир, осим оних сељака који нису имали ништа. Напротив, радо су ишли у колхозе, јер им је то у то време био једини излаз. Директора колективне фарме номинално је именовала скупштина, у ствари, као у државној фарми, обласни извршни комитет.

Да ли је било стварних разлика?

Ako pitate zaposlenog koji živi u to vreme, ohrazlika između kolektivne farme i državne farme, odgovor će biti nedvosmislen: apsolutno ništa. На први поглед, тешко је не сложити се са овим. I kolhozi i državne farme su svoje poljoprivredne proizvode prodavale samo jednom kupcu – državi. Тачније, званично му је државна фарма једноставно предала све производе и они су купљени од колективне фарме.

Da li je bilo moguće ne prodati robu državi?Ispostavilo se da ne. Država je raspodelila obim obaveznih nabavki i cenu robe. Posle prodaje, koja se ponekad pretvarala u besplatnu kusur, kolhozi nisu imali praktično ništa.

Državna farma - budžetsko preduzeće

Hajde da simuliramo situaciju.Zamislite da danas država ponovo stvara i ekonomske i pravne forme. Државна фарма је државно предузеће, сви радници су државни службеници са службеним платама. Kolektivna farma je privatno udruženje nekoliko proizvođača. Која је разлика између колективне фарме и државне фарме? Pravna svojina. Ali postoji nekoliko nijansi:

1. Država sama određuje koliko će kupiti. Osim njega, zabranjena je prodaja bilo kome drugom.
2. Trošak takođe utvrđuje država, odnosno može kupiti proizvode po ceni nižoj od cene koštanja uz gubitak za kolhoze.
3. Влада није у обавези да исплаћује плате колективним пољопривредницима и да брине о њиховом благостању, јер се они сматрају власницима.

Поставимо питање: „Ко ће заправо лакше живети у таквим условима?“ Po našem mišljenju, radnicima državne farme. У најмању руку, они су ограничени од самовоље државе, пошто у потпуности раде за њу.

Наравно, под тржишним власништвом иекономског плурализма, колективни земљорадници се заправо претварају у савремене земљораднике – управо оне „кулака“ које су својевремено ликвидирали, стварајући на својим економским рушевинама нова социјалистичка предузећа. Dakle, odgovor na pitanje "kako se kolektivna farma razlikuje od državne farme?" O tome ćemo detaljnije razgovarati u nastavku.

Kako su nastajale kolektivne i državne farme

Да бисмо боље разумели разлику између колективне фарме и државне фарме, неопходно је сазнати како су настали.

Прве државне фарме формирали су:

• Велики бивши земљопоседнички поседи. Naravno, kmetstvo je ukinuto, ali velika preduzeća - nasleđe prošlosti, radila su po inerciji.
• Na račun nekadašnjih kulačkih i srednjih seljačkih gazdinstava.
• Od velikih gazdinstava koja su nastala posle rasilađivanja.

Наравно, процес развлаштења се одвијао и ранијеkolektivizacije, međutim, tada su stvorene prve komune. Већина њих је, наравно, шворц. То је и разумљиво: на место вредних и ревносних „кулака“ и средњих сељака регрутовани су радници из сиротиње, која није хтела и није умела да ради. Ali od onih koji su ipak preživeli proces kolektivizacije, formirane su prve državne farme.

Pored njih nalazila su se velika gazdinstva utrenutak kolektivizacije. Неки су неким чудом преживели процес развлаштења, други су се већ развили након ових трагичних догађаја у нашој историји. И ови и други потпали су под нови процес – колективизацију, односно стварну експропријацију имовине.

Kolektivne farme su nastale zbog „ujedinjavanja“mnogo malih privatnih farmi u jednu veliku. Odnosno, niko nije nominalno otkazao imovinu. Međutim, u stvari su ljudi sa svojom imovinom postali državni objekat. Može se zaključiti da je u praksi komunistički sistem vraćao kmetstvo u malo izmenjenoj verziji.

„Колективне фарме” данас

Time smo odgovorili na pitanje štakolhoz se razlikuje od državne farme. Од 1991. године сви ови облици су елиминисани. Међутим, не треба мислити да они заправо не постоје. Mnogi farmeri su takođe počeli da se udružuju u pojedinačna gazdinstva. А ово је иста колективна фарма. Само, за разлику од социјалистичких претходника, таква газдинства се формирају на добровољној бази. I nisu u obavezi da sve proizvode prodaju državi po niskim cenama. Ali danas, naprotiv, postoji još jedan problem - država se ni na koji način ne meša u njihov život, a bez stvarne pomoći mnoga preduzeća godinama ne mogu da se izduže po kreditnim obavezama.

Definitivno moramo pronaći zlatosredina, kada će država pomagati poljoprivrednike, ali ih ne pljačkati. I tada nam prehrambene krize neće ugroziti, a cene proizvoda u prodavnicama će biti prihvatljive.