/ / Иновације у пољопривредним трендовима и предвиђањима развоја.

Иновације у пољопривредним трендовима и прогнозе развоја.

Анализа светапољопривредна тржишта и агроиндустријски комплекс низа земаља, иновације у пољопривреди заузимају значајан део агроиндустријског буџета. Раст таквих издатака посебно је приметан у 18 развијених земаља. Међутим, код нас се парадоксално финансирање смањује и то не у фазама, већ у приметним скоковима. Прерачунато, током протекле деценије, финансирање програма усмерених на развој нових технологија и иновативних пројеката у агроиндустријском комплексу смањило се за половину за 1 хектар.

Стога се испоставља да, имајући један однајвећег пољопривредног земљишта по површини и квалитету на планети, не повећавамо производњу увођењем савремених технологија, већ је уништавамо и истискујемо из агроиндустријског комплекса све што је било заложено у СССР-у. Међутим, овим приступом, целокупан акумулирани потенцијал агроиндустријског комплекса, који су пружале иновације у пољопривреди у СССР-у, брзо ће пропадати, што ће довести до приметног раста трошкова пољопривредних производа и смањења његовог производња.

Поред тога, иновације у пољопривредина путу наиђу на још једну препреку. Пољопривредни радници не доживљавају све нивое нових и иновативних технологија. И то уопште није изненађујуће, јер је током протекле две деценије одлив људских ресурса из пољопривредног у индустријски сектор почео не само да се повећава, већ је стекао и катастрофалне показатеље. Као резултат, већина људи који су тамо радили у Совјетском Савезу остали су да раде у пољопривреди, а ово је такође старосна компонента и доводи до тога да у потпуности или делимично не примећују такве трендове у развоју индустрије. А ако додамо једноставно жалосно стање образовања у селима, онда чак ни млади радници у агроиндустријском комплексу неће моћи адекватно и професионално да прихвате све новине у пољопривреди. Иначе, то потврђују бројни експерименти на изградњи фарми користећи савремене технологије са максималном аутоматизацијом производних процеса. Искуство је показало да је веома тешко одабрати волонтере за реализацију пројеката попут „Село будућности“ и сличних. Будући да ако човек има довољно знања и добро образовање, једноставно не жели да се врати у село, а већина оних који то желе имају значајан недостатак знања (и то не због глупости, већ због одвратног образовања у селу ), што им не дозвољава да одмах искористе такав пројекат који захтева додатну обуку. И упркос чињеници да ревизија у пољопривреди показује исплативост таквих пројеката, они се често претварају у заборављене или слепе експерименте.

Стога, говорећи „иновације у пољопривреди“,немогуће је мислити само на агроиндустријски комплекс и НТИ који се баве развојем у овој области. Да би се сви иновативни пројекти могли спровести, потребно је висококвалитетно и савремено финансирање, јачање образовног система у руралним подручјима, подизање његовог нивоа, стварање атрактивних социјалних услова за привлачење млађе генерације у пољопривредни сектор. И тек након завршетка таквог низа мера можемо говорити о увођењу неких пројеката у пољопривреду.

Разматрају се главни правци у овој областибиотехнологија и технички напредак (модернизација). Биотехнологија у пољопривреди усмерена је на повећање обима производа у усевима и сточарству, повећањем плодности земљишта, повећањем приноса пољопривредних култура, побољшањем квалитета усева, спречавањем процеса деградације и уништавања природних еколошких система и животне средине.

Технолошки напредак или модернизацијаопрема и машине имају за циљ смањење потрошње енергије у узгоју и преради пољопривредних производа. Модернизација производних процеса, како у сектору сточарства, тако и у биљној производњи кроз аутоматизацију, и роботизација већине процеса, што ће заузврат довести до смањења количине људских ресурса укључених у производњу.

Треба описати иновације у руралним областима врло дуго.узгој њихових врста и врста, али сви они су немогући без минималних услова које смо горе описали. Стога се ово питање односи не само на приватни капитал, већ углавном на саму државу, са значајном подршком за такве процесе, пољопривреда у нашој земљи може постати један од главних извора буџетских прихода.