Пренос цена (са енглеског језика).Цијене за трансфер средстава, апр. ФТП) је механизам за продају свих врста робе међузависним особама (обично у оквиру газдинстава) по посебним, интеркомпанијским, нетржишним ценама. Дакле, могућа је рационалнија и профитабилнија прерасподјела добити групе људи у корист оних који су у увјетима нижег опорезивања (у правилу то значи боравак у другим државама). Такав план пореског планирања је неопходан да би се минимизирали трошкови који су повезани са обавезним одбитком пореза. Трансферне цене контролишу фискалне власти државе.
Детаљно пренесите ценерегулисани систем појавио се средином 60-их у Сједињеним Државама, тада се ова метода ценовне политике проширила и на остале земље света. У Русији је од почетка 2012. на снази посебно законодавство које регулише трансферне цене. До 2012. године регулисан је Пореским закоником.
Постоје три метода којима се одређују трансферне цене:
- неконтролисана (упоредива) цена цена;
- метода препродаје цене;
- трошак плус профитни метод.
Прва метода постављацене према листи. Овом методом пореске власти имају право да наплаћују додатне порезе и казне ако су цене робе ниже или веће за више од 20% тржишних цена сличне робе.
Второй метод используется в случаях, когда уочи продаје роба се између страна преноси. На овај начин се цена препродаје може умањити за износ марке која покрива трошкове продавца.
Трећа метода се користи у случајевима кадапретходна два је немогуће користити. Истовремено, за одређивање тржишне цене узимају се у обзир сви директни и индиректни трошкови продавача, а додаје им се и просечна надокнада својствена овој области активности. Овај приступ нужно захтева припрему планираних процена трошкова за сву робу (услуге).
Обично се трансферне цене примењују из следећа два разлога:
- ако се захтева рационална прерасподјела финансијских средстава унутар газдинства;
- када је могуће свести на минимумдодатна плаћања и, на тај начин, оптимизирање пореза. Међутим, треба напоменути да такву „оптимизацију“ држава често доживљава као покушај избегавања савесног извршавања пореских обавеза. С друге стране, порески обвезници имају право да користе такав инструмент да би постигли профитабилније економске резултате сопствених активности.
Примена ове врсте цена завелике акције и корпорације су врло профитабилни јер вам омогућавају да практично организујете командну структуру у тржишној економији. Тако је могуће концентрирати профит у једном центру, а затим га редистрибуирати узимајући у обзир потребе компанија укључених у холдинг. Није рационално спречити прерасподелу сопствених средстава великих привредних субјеката. Ову област је могуће регулисати само тако да се спрече буџетски губици.
Дакле, трансфер цене, у суштини,представља прилично контроверзни феномен, који је довео до тога да држава буде помна пажња за њега. У вези са потребом да се побољшају принципи одређивања цена за пореске сврхе, 18. јула 2011. године потписан је закон Руске Федерације о измени низа законодавних аката. Посебна пажња посвећена је трансферним ценама. Порески законик Руске Федерације измењен је у чланку 40, ограничавајући колебање трансферних цена у границама од +/- 20% од цена предвиђених тржишним ценама.
Норме закона у потпуности су у складумеђународни принципи регулисања сфере цена. Засновала је на смерницама за формирање трансферних цена које је усвојио Одбор организације за развој и економску сарадњу.
