Да одговорим на питање какво оклевањеназивају хармонијским, треба имати у виду да су ове физичке појаве једни од најчешћих у природи. Можда је тешко истаћи сферу у којој нису присутне хармонијске вибрације. Најзаступљеније области физичке теорије у којима се изучавају осцилаторни процеси су механика, електротехника и електроника, радар и хидроакустика и др.
Све ове области тема су уједињене без изузетка,да је природа осцилаторних процеса, по правилу, иста, па стога постоји општа класична теорија за њихов опис. Параметарске разлике осцилаторних процеса су последица само окружења њиховог тока и спољашњих фактора који могу утицати на осцилаторна кретања. Најједноставнији пример осцилаторних кретања са којима се свакодневно сусрећемо у свакодневном животу су, на пример, осцилације клатна сата, или електричне струје.
Осцилације по природи свог тока суслободно и хармонично. Слободне вибрације се називају и правилне вибрације, чиме се наглашава да као извор имају спољашње сметње околине, које физичко тело изводе из статичке равнотеже. Пример је утег који је окачен на конац, и коме дајемо потисак одређеном осцилаторном процесу.
Значајније место у физичкој теоријије посвећен проучавању таквог феномена као што су хармонијске осцилације. Проучавање њихове природе управо чини теоријску основу на којој се заснива проучавање ужих аспеката осцилаторних процеса, односно њиховог тока у различитим медијима – механици, електрицитету, у хемијским трансформацијама и реакцијама.
Да би се описали хармонијске осцилације у физици, користе се такви основни параметри као што су период и фреквенција.
На основу претходно формулисаног од насконстатацијом да постоји одређени општи универзални модел тока осцилаторних процеса, логично се може доћи до закључка о постојању одређених универзалних величина које карактеришу ове осцилације. Сходно томе, поменути параметри - период и фреквенција, инхерентни су свим врстама осцилација, без обзира на извор њиховог настанка и медијум њиховог струјања.
Учесталост је квантитативнавредност која показује колико је пута у одређеном временском периоду неко физичко тело завршило процес промене свог статичког стања и вратило се у њега. Тако, на пример, можете избројати колико пута је иста тежина изазвала вибрације након што смо је гурнули док се потпуно не заустави.
Период у овом процесу ће показати временски интервал током којег ће ова тежина одступити од првобитног положаја и вратити се у првобитни положај у једној осцилацији.
Истражујући хармонијске осцилације, требало бисхватити да су период и фреквенција објективно повезани општом формулом, која на крају одређује график хармонијских осцилација. Да бисмо детаљније разумели шта је то, треба напоменути да постоје и други параметарски индикатори - амплитуда, фаза, циклична фреквенција. Њихова употреба омогућава примену тригонометријских функција за описивање осцилаторних процеса. Најчешћа формула за графички приказ је с = А син (ωт + α). Ова формула, која се назива и једначина хармонијских осцилација, омогућава вам да изградите график осцилаторног процеса, који је у свом најједноставнијем облику обична синусоида. У датом примеру формуле, коефицијенти ω и α показују тачно које трансформације морају бити изведене са синусоидом да би се приказао одређени осцилаторни процес.
Код сложенијих осцилаторних појава, њихов графички опис је природно компликованији. Ова компликација је последица утицаја два главна фактора:
- природу процеса, односно које вибрације се истражују - механичке, електромагнетне, цикличне или друге;
- окружење у коме се осцилаторне појаве генеришу и одвијају - ваздух, вода или на други начин.
Ови фактори значајно утичу на све параметре било ког осцилаторног процеса.
