Почевши од оперативног система Виндовс 95, дугме„Старт“ је постао један од главних елемената софтверског интерфејса. Уз његову помоћ можете лако и лако добити приступ било којим рачунарским ресурсима. Ова иновација га је повољно разликовала у односу на претходно постојеће софтверске производе ове класе. Овај тренд наставио се све до претпоследњег оперативног система, названог Виндовс 7.
Друга прекретница у развоју ове компонентепостао оперативни систем под називом КСП, у којем је постало могуће променити изглед дугмета. Многи људи су искористили ову иновацију са великим задовољством. Слична прилика пружа се и у следећим производима овог програмера, који су се назвали Виста и 7. Иначе, облик је у њима првобитно промењен, у њима више није правоугаони, већ у основној конфигурацији округли .
Погледајмо сада састав ставки у менију којиотвара се дугме „Старт“, у најновијем ОС-у - Виндовс 7. Мени се састоји од 2 колоне, као у КСП-у и Висти. Лево од корисника су програми. У горњем десном углу је приступ датотекама и документима. Испод се налази контролна табла и друга подешавања. Мени програма је подељен у 2 дела. Падајући списак свих програма инсталираних на рачунару скривен је у једном реду испод. Да бисте га отворили, само једном притисните леви тастер миша на њему. На врху је 10 најчешће коришћених програма којима се пре свега приступа дугметом Старт. У горњем левом углу ставке менија су секвенцијално смештене за приступ документима, сликама, музици, играма, на истом месту „Мој рачунар“. Испод њега су одмах:
- контролна табла (пружа приступ подешавању и конфигурисању софтверског производа);
- штампачи и уређаји (подешавање хардвера за рачунаре и уређаја за штампу);
- подразумевана ставка за избор програма;
- подршка и помоћ.
Доњи ред садржи:лево - трака за претрагу, десно - дугме за искључивање. Поред њега је троугао, иза којег су скривени тастери за поновно покретање, промену корисника и друге елементе. У процесу укључивања, ресурси рачунара су јако оптерећени и могућа је ситуација када дугме „Старт“ не ради. У томе нема ништа лоше и треба сачекати крај укључивања.
Из свега наведеног закључак сам по себи говори: на савременом рачунару је немогуће радити без овог елемента системског интерфејса. Или ће бар процес постати много компликованији.