Размотрићемо класике руске књижевности засноване на роману Ф. М. Достојевског. Motivi zločina Raskoljnikova, njegovi pogledi na modernost i glavni životni put heroja-ubice.
Достојевски, његов роман и савремени читалац
Роман „Злочин и казна“ уврштен је уškolski program i već dugi niz godina navodi ljude na razmišljanje o problemu kriminala. Шта покреће криминалца? Какав утицај околина има на особу склону криминалу? Постоји ли борба унутар човека са самим собом? Na mnoga od ovih pitanja može se odgovoriti u delu koje je stvorio Dostojevski,
Расколников је херој који је дошао до крајаунутрашње муке. Ali roman bi bio lišen svakog značenja kada bi sadržao samo ono što se dešavalo u grozničavom mozgu ubice. Вредност овог јединственог књижевног ремек -дела је у томе што особа увек комуницира са другим људима.
Оно што је навело Раскољникова на злочин
Junake romana Dostojevski otkriva sa razumevanjem iдубина. Raskoljnikovljevi motivi zločina ne leže na površini, kako se čini iz prvog čitanja. Samo pažljivo i promišljeno proučavanje sadržaja romana daće potpunu sliku potrage glavnog lika. Nije glup, obrazovan mladić primoran da razvlači bednu egzistenciju. Али она садржи зрно доброте и хуманости. Он види да су људи који су много гори од њега богати. Oni žive u luksuzu.
Може ли се све променити?Зашто је цело друштво подељено на оне који имају право на све? Ovi ljudi ne poštuju osnove morala sadržane u ljudskom društvu. Принуђени су да духовно и морално служе онима који су много виши од њих.
Шта је главни разлог Раскољниковљевог злочина
Ubistvo je zločin, strašnozločin protiv ljudi i Boga. Потребно је детаљно проучити дело и схватити који су мотиви за злочин Расколников. Убиство је извршила наизглед апсолутно безопасна особа. Nije bogat, bez pretenzija na bilo šta u ovom životu. Он је веома оптерећен неправдом што је неке људе угњетавао. Bog je stvorio svakoga po svom liku, zašto postoji tolika podela u društvu?
Пхантасмагориа
Раскољниковљева тема присутна је на свакомстраницу дела. Није могло бити другачије. Ovo je glavni junak, koji doživljava bolna iskustva, vidi ikonske snove. Достојевски у роману посебно наводи ове снове како би нагласио највећи степен муке који не напушта Раскољникова чак ни у кратким тренуцима заборава у наручју Морфеја.
Шта је видео пре убиства?Родион је сањао дечака пред којим је претучен мршави коњ. Животиња умире. Raskoljnikov protestuje, ogorčen. Али ово је тихи духовни протест. Pisac pokazuje čitaocu da junak nije beznadežan, u njegovoj duši ima mesta za saosećanje i saosećanje.
Мотиви који стоје иза Расколниковљевог злочина постепеноpostati jasno. Mladiću pred očima prolazi ceo život poniženih i uvređenih ljudi. Сви су осуђени на полагану смрт. Несрећна Сониа Мармеладова, Родионова породица - врло су слични у свом безнађу. Сониа тргује собом тако да њен брат и сестре имају комад хлеба. Раскољниковљева сестра ће жртвовати свој живот удајући се за невољену особу. Не размишља о себи, породица је у сиромаштву. И шта главни лик ради у овој ситуацији?
Коњ до смрти претучен у сну изазиваstrašni plan koji je nastao u raspaljenom umu. Теорија изабраности објашњава мотиве Раскољниковљевог злочина, будући да се он управо убраја у такве „изабранике“. Он покушава да докаже да је то заиста тако. Докажите пре свега себи. Rodionove namere su dobre: on želi da pomogne porodici, ne želi da njegova sestra Dunja pre ili kasnije ponovi sudbinu Sonečke Marmeladove.
Raskoljnikovljevi motivi zločina raščistio, ali da li mu je to donelo šta je hteozadovoljstvo ubistvo? Starica-zalagač, prema heroju, je jadno stvorenje, ona sve otkine kao lepljiva žena. Како таква жена може да живи у свету? Logika zločinca je razumljiva. Ali kako je Lizaveta sprečila Raskoljnikova? Šta je bila kriva pred ubicom, da li ga je tlačila, pozajmljivala? Али оно што би потпуно оправдан главни мотив за злочин Раскољникова био: вратити правду и помоћи својим најмилијима.
Само Достојевски даје важно упозорење читаоцима романа. Jedan zločin će dovesti do drugih. Osoba je već prešla granicu dozvoljenog, nema pravo одузети живот другом.
Da li je Raskoljnikov izgubio ljudski izgled?
Починивши нечовечно дело, спољаRaskoljnikov se nije pretvorio u pohlepnu zver. Međutim, čitava okolna stvarnost se menja za ubicu. Али још увек постоји искра наде у спас. Patnja, muka, prizivanje savesti junaka čine da on postane usamljeni izopćenik. Интерно, Родион је сломљен. Достојевски налаже представнику закона, истражитељу Порфирију Петровичу да изговори потребне речи како би вратио душевни мир и улио доброту у душу злочинца. On daje savete Raskoljnikovu da postane nešto primetno, poput sunca, visoko i ljubazno, dajući svetlost i toplinu drugim ljudima.
Шта је главни разлог Раскољниковљевог злочина? U tome junak dolazi do ideje o stvarnom životu sa dobrotom i ljubavlju.
Da li Raskoljnikov ima izbora
Достојевски открива историју злочина,коју чини јунак романа. Pokazuje čitavoj čitalačkoj publici da osoba koja je počinila nezakonito delo ne može da živi nekažnjeno. Писац се истовремено дотиче неких одлика духовног живота друштва, његових моралних и етичких проблема. Да ли Родион Расколников има избор у тренутној ситуацији или не, тешко је са сигурношћу рећи. Ali ispravno bi bilo ne ubijati, ne lišiti ljude života koji im je Bog dao.
Роман „Злочин и казна“ јеfilozofsko i duboko realističko delo. Sve što je opisano u sadržaju izgleda uverljivo. Raskoljnikov je krenuo na put zločina. To je njegov izbor. Веровао је да на овај начин може помоћи не само себи, већ и својој породици. Heroj je mučen, mučen, ali neće svi čitaoci saosećati s njim. Једна од Божијих заповести каже: "Не убиј!" И не може бити другачије, јер се живот даје човеку само једном.
Шта је исход убице
Raskoljnikovov put do ubistva je izuzetno težak.Čitalac na prvi pogled vidi svoje misli, svoj unutrašnji svet i iskustva. Сваки његов поступак прати повратак себи. Сумње, питања, способност да убедљиво докажу да је на добром путу. Raskoljnikov ne želi krv, ali je potpuno hladnokrvan pored žena koje je ubio, pokušavajući da se sakrije od svedoka svog zločina. Али одмах се правда да је старица стара.
Теорија „натчовека“ никада није помогла јунацима књижевних дела да постану бољи.
