Електронски новац данас је некоме тежакизненађење. Вебмонеи, Иандек.Монеи, ПаиПал и друге услуге се користе за плаћање робе и услуга путем Интернета. Не тако давно појавила се нова врста дигиталне валуте - криптовалута. Први је био Битцоин. Криптографске службе се баве његовим издавањем. Обим примене – рачунарске мреже. За више детаља о томе шта је криптовалута, како се користи, прочитајте даље у овом чланку.
Историја
По први пут је почео да се користи термин "криптовалута".у односу на Битцоин платни систем, који је креирао Сатоши Никамото 2009. године. Заједно са групом програмера развио је систем виртуелног новца који се може користити на интернету без провизија и посредника. Виртуелна валута се ствара помоћу математичких алгоритама, ради само на мрежи, али широм света. Његова најважнија предност је децентрализација. Ниједна институција у свету не контролише издавање криптовалута. Иста чињеница намеће ограничења на максималну количину знакова у оптицају. У теорији, национална јединица било које земље треба да има унутрашње ресурсе. Али криптовалута спада у фиат новац, односно њен оптицај није подржан државним резервама.
Идеја је да се спроводе трансакције које то нисуконтролисано од стране државе, изгледало је веома примамљиво, и то пре свега за представнике пословања у сенци. Касније су учесници на финансијском тржишту видели предности коришћења криптовалуте. За њих су виртуелни новац, а затим и виљушке (копије), постали инструменти са огромном профитабилношћу и приходом. Кинеска берза криптовалута, Битстамп, БТЦ, МтГок и четири десетине других тржишта нуде свима да тргују дигиталним новцем.
Предности
До 2013. скоро све криптовалутеради на Битцоин коду. Тада су почеле да се појављују платформе које подржавају не само трговину акцијама, већ и куповину у продавницама, инстант мессенгерима итд. Подразумевано, криптовалуте не дају повраћај средстава, принудно замрзавање или блокирање налога. Али учесници у трансакцијама могу добровољно блокирати приступ својим средствима.
Најпопуларније криптовалуте
Битцоин (БТЦ) се с правом сматра електронскимзлато. Према прорачунима оснивача, до 2040. године биће издато 21 милион биткоина. Од данас је „минираних” 12 милиона већ распоређено на све учеснике. Све трансакције су неповратне, готово је немогуће пратити путању кретања средстава. Све операције се обављају директно између учесника, односно без заједничког сервера.
Литецоин (ЛТЦ) је најбољи, са техничке тачке гледишта, аналог Битцоин-а. Издаје се брзином до 25 комада у минути. Брзина размене валута између учесника је 4 пута мања.
Пеерцоин (ППЦ) је рачваста копија која нијеограничен у емисији. Стопа се коригује за 1% годишње инфлације. Приход од коришћења валуте се дистрибуира не само међу власницима сајта, већ и међу власницима. Захваљујући овом приступу, капитализација валуте у првих 6 месеци након њеног појављивања износила је 135 милиона долара.
Кинеска берза даје свима могућност дакупују и продају мање популарне криптовалуте. Намецоин (НМЦ) најчешће користе власници сајтова за плаћање имена домена у .бит зони. Куаркцоин (КРК) се разликује од свих осталих по високом степену заштите. Све трансакције пролазе кроз девет фаза шифровања са шест различитих типова кодова. У оптицају је и фезерцоин (побољшана копија ЛТЦ-а), прото-схаре, ворлдцоин и мегацоин. Сваки од њих има своје карактеристике, али генерално копирају биткоин на овај или онај начин.
Кинеска берза валута омогућава учесницима да обављају две врсте трговања. На некима се размењује виртуелни новац, на другима се мењају дигиталне валуте за светске.
Берза
У јуну 2015. кинеска берза је доживеланајвећи пад у последњих 10 година. Главни берзански индекс, Схангхаи Цомпосите, пао је за 12,1% за само недељу дана. Ситуацију отежава и пад раста индустријског сектора, криза у грађевинском сектору. Тржиште се већ дуго развија, померајући привреду земље напред. Пораст цена акција омогућио је држави и банкама да попуне трезор. Значајну улогу у томе имало је оглашавање у државним медијима са позивом на улагање у акције. Кинеска берза је показала просечан дневни промет од 200 милијарди јуана у 2014. години. До априла 2015. већ је био 1 трилион. Као резултат експлозивних добитака, кинеске акције су биле високо прецењене.
Пукао је мехур
7. јула 2015. 173 компаније су престале да тргујуакције због оштрог колапса цена. Главни проблем је трговање на маргинама. Инвеститори су користили дуг за куповину хартија од вредности. Акције компанија које су котирале у НР Кини изгубиле су укупно 3 трилиона долара. За само месец дана раст берзе је пао са 122 одсто на 36 одсто. Последњи пут таква слика је забележена 1992. године.
Десперате Меасурес
Инвеститори који су јуче купили акцијесада су почели да их продају. Цене падају, људи банкротирају. Ситуацију погоршава чињеница да су нови учесници на тржишту обични потрошачи који заиста не знају ништа о промоцијама. Захваљујући активном оглашавању у медијима, процес инвестирања постао је модеран међу становништвом. Као што знате, недостатак знања је главни узрок страха. То се пре свега односи на берзу.
Држава коју представљају Народна банка и Комисија запрописом Централне банке предузете мере за стабилизацију ситуације у земљи. Прво је уведена забрана иницијалних јавних понуда на тржишту. Банка је почела да купује хартије од вредности са високим капиталом. Тада је финансирана агенција Цхина Сецуритиес Финанце Цорп., где инвеститори сада могу да аплицирају за нове кредите за куповину акција. Теоретски, ове мере би требало да побољшају ситуацију на тржишту, али не задуго.
Кинеска робна берза
Кина је лидер у ископавању злата и највећа на светуувозник. Од 2009. године влада земље крије националне резерве племенитог метала. Дуго се злато копало на алувијалним налазиштима све док нису препозната као штетна по животну средину. У почетку је само држава имала право да тргује племенитим металима. Кинеска берза је отворила приступ откупу злата за индустрију накита тек 1982. године. Дуго се овај метал третирао као симбол просперитета. Стога, када је 2002. године у Шангају основана кинеска берза злата, банке, фабрике, предузећа и појединци почели су да откупљују племенити метал. 2014. године створена је зона слободне трговине, инвеститори су добили приступ светским тржиштима. Роба која иде у продају у НР Кини прво се тестира на усклађеност са нормама тежине и чистоће.
Од 1919. цена злата се формира премаЛондон Голд Фик стандарди. Постављали су га два пута дневно представници четири велике светске банке. Од марта 2015. шест (овај број ће наставити да се повећава) финансијских институција учествује на новој ИЦЕ аукцији.
Шангајска кинеска берза метала
СХФЕ (енглеска скраћеница) је основана године1999. године, након спајања прехрамбене, робне и металне берзе у једну структуру. Надзире га Регулаторна комисија РЗБ. СХФЕ тргује фјучерсима за арматуру, цинк, гуму, олово, лож уље, алуминијум, бакар.
Данас је кинеска берза метала једна одглавни сајтови за одређивање цена. Трошкови уговора о њему су атрактивни за све стране у трансакцији. СХФЕ-ом управља генерални директор са 17 одељења. Главно надзорно тело је савет, коме одбори извештавају о:
- информациона технологија;
- метали;
- злато и челик;
- трговина;
- сагласност;
- квалификације учесника;
- арбитража;
- финансије;
- индустрије и енергетике.
Моћан електронски систем са двосмерном сателитском комуникацијом креиран је специјално за лицитације. Брзо прихвата поруџбине и обрађује податке на мрежи.
Кинеска берза ретких земних метала радиод 9 до 11.30 часова. После двочасовне паузе, резултати трговања се сумирају. Све трансакције се обављају електронски. Банке су одговорне за дневно клиринг. Свих 200 учесника размене подељено је у две групе. Прва половина су брокери, друга половина су власнички чланови. Сваку поруџбину обрађује члан СХФЕ.
Повећана сигурност
Паника која се овог лета створила на тржиштугодине, довело до озбиљних финансијских губитака. Да се таква ситуација спречи у будућности, уведен је механизам за спречавање кризе. Његова суштина лежи у чињеници да ће фјучерс и две берзе обуставити трговање на 30 минута ако се индекс током дана промени за 5%. Ако флуктуације пређу 7%, трговање ће бити затворено до следећег радног дана.
Нова платформа
Бохајска робна берза у 2013. је прва добиладозволу за обављање транснационалне трговине у РМБ. Почела је са радом још 2009. године продајом нафте и коксног угља. Данас се на берзи тргује са 70 позиција, укључујући метале и сировине.
Кина је 2013. објавила стратегију развоја,усмерен на успостављање односа са земљама Евроазије. Обухвата две области: економски појас и морски пут. Циљ програма је да се домаћим инвеститорима отвори приступ међународној трговини. У оквиру овог пројекта, кинеска електронска платформа Бохаи покренуће платформу до краја 2015. године. Инвеститорима ће омогућити приступ трговини са земљама појаса морског пута.
